СРБИЈА ЈЕ ИМА: У свету траже најквалитетнију малину, а то је - наша!

СТРУЧЊАЦИ очекују квалитетан род малине ове године, док поједини произвођачи као почетну откупну цену наводе 550 динара по килограму.

Фото: Edwin Remsberg / VWPics / Profimedia

За нешто више од недељу дана почиње берба малине. Стручњаци очекују плодове високог квалитета, а укупан род процењују на око 23 000 тона. За трећину више него лане, али и даље далеко испод потенцијала српских малињака. Као и увек у ово доба године, поједини произвођачи изашли су са почетном ценом - 550 динара за килограм српског црвеног злата, пише РТС.

Спекулације са откупном ценом, недостатак сертификованог садног материјала и радне снаге - малинари који годинама одолевају овим изазовима, ове сезоне у своје малињике ући ће са више оптимизма.

- Можемо очекивати добру цену и добар квалитет овога рода јер ће бити малина ретка и крупна, здрава, тако да неће бити никаквих проблема - каже Милета Пилчевић, председник удружења "Виламет".

Произвођачима наруку иду и празне хладњаче.

- Немамо ове године залиха, немамо увозне, што су увозили увозили, борили смо се да се то декларише да се више не меша српска са иностраном да немамо те вирусе и те болести које су се у задње време појавиле - каже Милета Пилчевић.

- Свет је тај који је то дефинисао. Они траже најквалитетнију малину, а то је малина из Србије и то су само две сорте, то је 'виламет' и 'микер'. Због недостатка садног материјала, почели смо да радимо и друге сорте које немају те карактеристике, почели смо да мешамо сорте и то тржиште неће да трпи - каже др Александар Лепосавић са Института за воћарство у Чачку.

Пад производње - суша, али и погрешне произвођачке и трговачке праксе

Стручњаци процењују да малину узгајамо на осам до девет хиљада хектара. Готово три пута мање од онога што пише у званичној статистици. Разлог за раскорак у подацима виде у злоупотреби субвенција.

Пад производње објашњавају и сушом али пре свега - погрешним произвођачким и трговачким праксама. Ипак, сматрају да малину не треба да увозимо.

Кажу, изгубили смо примат у количинама, али не и у квалитету. Лидери смо и по броју и квалитету хладњача.

- Често се у последње време чује да је један од начина да се прерађивачки капацитети сачувају да се увози и да се код нас прерађује та малина, што по мени није исправно. Ми треба да инсистирамо и да радимо на нашој производњи, да то што произведемо и прерадимо у Србији, јер увек су то биле више цене у односу на конкуренцију - каже Александар Лепосавић.

Држава арбитрира између малинара и хладњачара

Иако је годинама једна од највреднијих ставки домаћег аграрног извоза са око 300 милиона евра зараде, готово да нема сезоне у којој завађени малинари и хладњачари нису позвали државу упомоћ - да арбитрира.

- Министарство ради на томе да успостави обавезне уговорне односе између примарних произвођача и откупљивача, управо са циљем да се произвођачи заштите и имају већу сигурност приликом продаје својих производа - саопштава Министартво пољопривреде шумарства и водопривреде.

Наводе да подстичу и удруживање произвођача, јер организован наступ на тржишту омогућава јачу преговарачку моћ, лакше планирање производње, обезбеђивање континуитета испоруке, као и обезбеђивање количине и уједначеног квалитета.

Из министарства подсећају произвођаче на подстицаје за системе за наводњавање, набавку опреме, механизације, унапређење технологије производње и модернизацију газдинства.

(БизПортал)

Препоручујемо

Пољопривреда

0 0

ИМА ЈЕДАН ПРОБЛЕМ: Добар род трешње и кајсије, али воћари се жале на једно

07. 06. 2026. у 11:33

Пољопривреда

0 7

ОЗБИЉНА ЗАРАДА: Након што ово чујете више нећете бацати кору јабуке

06. 06. 2026. у 16:00

Пољопривреда

0 1

ЗАРАДА И ДО 7.000 ЕВРА ПО ХЕКТАРУ: Наше "зелено злато" тражено широм Европе

06. 06. 2026. у 13:34

Пољопривреда

0 0

ДОБРА ПРОДАЈА: Овако фотографишите домаће животиње и - Продаћете их одмах!

03. 06. 2026. у 15:27

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације