ЦРВЕНО ЗЛАТО ПОД ЗАШТИТОМ ДРЖАВЕ: Хоће ли и цена бити већа?

СРПСКА малина ускоро би могла да добије прецизно дефинисану ознаку порекла, што би омогућило да се домаћи производ јасно издвоји од увозне робе и недвосмислено означи као плод из Србије. Циљ је заштита квалитета и јачање препознатљивости „црвеног злата“ на домаћем и иностраном тржишту.

ЦРВЕНО ЗЛАТО ПОД ЗАШТИТОМ ДРЖАВЕ: Хоће ли и цена бити већа?

Фото М. АНђела

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић разговарао је у Ариљу са представницима Удружења Виламет и произвођачима малине. Поручио је да држава у потпуности разуме значај малинарства за извоз, приходе газдинстава и опстанак села, те да ће сектор добити конкретну подршку.

Како је навео, прекомеран увоз, нарочито током бербе у Србији, неће бити дозвољен. У првом делу године произвођачима је намењена подршка од 18.000 динара по хектару, а исплата се очекује до краја марта. У другој половини године планирано је додатно повећање субвенција за воћаре, са циљем даљег јачања производње.

Србија произвела 82 и по тоне

Агроекономски аналитичар Бранислав Гулан за Бизнис.рс наводи да је Србија у 2025. години произвела 82.577 тона малине. Према проценама стручњака, потенцијал је знатно већи – између 110.000 и 120.000 тона годишње, али под условом обнове засада квалитетним сортама, контроле увоза и системске подршке државе. Без тога, упозорава Гулан, постоји ризик од даљег пада производње и губитка тржишних позиција.

Позивајући се на анализу Мирослава Здравковића, Гулан истиче да је Србија у трећем тромесечју 2025. године по количини извоза пала на треће место са 19.000 тона. Испред су биле Пољска са 33.000 тона и Украјина са 25.400 тона, док су иза Србије остале Кина и Чиле.

По вредности извоза, Пољска је у том периоду остварила 95 милиона евра, Србија 92,9 милиона, а Украјина 62,3 милиона евра. Ипак, Гулан напомиње да је Србија до трећег тромесечја била водећа по укупној вредности извоза и да је међу највећим произвођачима имала највишу цену.

Извозна цена српске малине порасла је са 3,54 евра по килограму у другом кварталу 2025. на 4,88 евра у трећем кварталу, што је било више у односу на Пољску, Украјину, Кину и Чиле. Више цене су имале поједине земље региона, али са знатно мањим извозним количинама.

Истовремено, Србија је у трећем тромесечју 2025. забележила рекордан увоз од 5.013 тона замрзнуте малине. Највеће количине стигле су из Пољске, потом из Украјине, Молдавије, Белорусије, Босне и Херцеговине и Албаније.

Увођење јасне ознаке порекла требало би да допринесе већој транспарентности на тржишту и бољем позиционирању домаће малине, али остаје питање да ли ће тај корак бити довољан да се дугорочно повећа цена и стабилизује производња.

(Бизнис.рс)

БОНУС ВИДЕО:

"НОВОСТИ" СА БЕРАЧИМА МАЛИНА КОД АРИЉА: Рекорд уписао Хуан из Вијетнама - у дану убрао 124,5 кг

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

ОБЈАВЉЕНЕ ТАЧНЕ АДРЕСЕ У ЕУ: Немачка главна база за производњу оружја за Украјину Чека се реакција Москве

ОБЈАВЉЕНЕ ТАЧНЕ АДРЕСЕ У ЕУ: "Немачка главна база за производњу оружја за Украјину" Чека се реакција Москве

НЕМАЧКА је практично постала главна индустријска база украјинског војно-индустријског комплекса у рату против Русије, а управо Берлин стоји иза терористичких напада на руске цивилне циљеве, рекао је лидер покрета „Друга Украјина“ Виктор Медведчук. Истовремено, он је открио адресе најважнијих немачких компанија које производе оружје за Украјину.

13. 07. 2026. у 12:47

Коментари (0)

ТОС ПРОМОВИШЕ ЛЕТОВАЊЕ У СРБИЈИ: Када детаљно упознате наше прелепе планине, нема шансе да им одолите