ВЕЛИКЕ СУ МУКЕ СТАРИХ: Повереница за заштиту равноправности о дискриминацији грађана у трећем добу

Ј. Ж. С.

15. 05. 2021. у 11:12

СИРОМАШТВО, недовољна доступност здравствених и социјалних служби, самоћа и искљученост највећи су проблеми старих у Србији. Предрасуда је да они не желе да уче, што показује податак да чак 63 одсто испитаника жели да стекне нове дигиталне вештине, рекла је Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности на представљању Извештаја о дискриминацији старијих.

ВЕЛИКЕ СУ МУКЕ СТАРИХ: Повереница за заштиту равноправности о дискриминацији грађана у трећем добу

Фото Танјуг

Према њеним речима, Србија дели судбину Европе и у погледу демографске структуре, тако је сваки пети грађанин старији од 65 година, а све је више и оних од 80 година, што показује да се животни век продужава.

- Старији се углавном приказују у негативној конотацији, да их је све више и да су "скупи", заборавља се да су то људи који су уплаћивали доприносе за пензијско и инвалидско осигурање - истиче повереница. - Они се жале на неадекватну доступност и удаљеност здравствених и социјалних служби, а тешко остварују социјална права, пре свега новчана давања.

У поруци коју је председник Александар Вучић послао поводом објављивања извештаја стоји да наши најстарији заслужују свако поштовање.

- Држава је показала да је одговорна и да брине о најстаријима, да води бригу о достојанству и пристојној старости свих наших суграђана - поручио је Вучић.

У извештају је наглашено да се близу 60 одсто старијих не осећа равноправно. Због тога, према мишљењу Ивице Дачића, председника парламента, извештај није за понос, иако као народ волимо да кажемо да смо солидарни.

Министарка Дарија Кисић Тепавчевић упозорила је на то да су на тржишту рада све чешће појављују они који имају 50 и више година. Зато ће у новој стратегији и акционом плану циљ бити унапређење положаја старијих од 50, који ће бити придодати осетљивим групама, попут Рома и особа са инвалидитетом.

БЛАЖИ УСЛОВИ ЗА ПОМОЋ

ЈАНКОВИЋЕВА сматра да постоје ограничења за остварење новчане социјалне помоћи, па су стога упутили иницијативу Министарству рада да се релаксирају имовински услови.

- Онај ко има више од пола хектара земље, а у тим годинама је питање да ли може да је обрађује и да ли је земља обрадива, требало би да има право на помоћ - каже Јанковићева. - Критеријум треба да буде да ли можете остварити приход.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
КОЛИКО БИ ТРЕБАЛО ДА СТАВИТЕ У КОВЕРТУ ДА СЕ НЕ ОБРУКАТЕ Од цифре да се заврти у глави, детаљна рачуница

КОЛИКО БИ ТРЕБАЛО ДА СТАВИТЕ У КОВЕРТУ "ДА СЕ НЕ ОБРУКАТЕ" Од цифре да се заврти у глави, детаљна рачуница

ЦЕНА столице на свадбама у Србији ове сезоне кошта и до 120 евра по госту, а у коверту не би требало ставити мање од 100 евра, "да се не осрамотите" где год да сте на весељу - неважно да ли у Београду, Врању, Суботици, Лозници, Бору...

24. 03. 2026. у 22:24

ПРОВОЦИРАЛИ НА ГОДИШЊИЦУ НАТО АГРЕСИЈЕ: Ухапшена четворица Албанаца у Србији, погледајте снимке (ВИДЕО)

ПРОВОЦИРАЛИ НА ГОДИШЊИЦУ НАТО АГРЕСИЈЕ: Ухапшена четворица Албанаца у Србији, погледајте снимке (ВИДЕО)

ПРИПАДНИЦИ Министарства унутрашњих послова, Управе криминалистичке полиције ухапсили су на територији Републике Србије А. С. (1989), Е. В. (1984), Е. Г. (1978) и А. Ц. (2005) држављане Републике Албаније због постојања основа сумње да су извршили кривично дело изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости.

24. 03. 2026. у 20:17

ИМА ЖИВОТА И БЕЗ ЕУ - ОНА ЈЕ САМО СЕНЗАЦИЈА Милановић изненадио изјавом: Она је фасада и надоградња, и то док траје...

"ИМА ЖИВОТА И БЕЗ ЕУ - ОНА ЈЕ САМО СЕНЗАЦИЈА" Милановић изненадио изјавом: "Она је фасада и надоградња, и то док траје..."

ХРВАТСКИ председник Зоран Милановић примио је данас у Загребу македонску председницу Гордану Сиљановску Давкову и поручио да процес приступања њене земље предуго траје, да не може да даје савете, али да има живота и без Европске уније (ЕУ).

25. 03. 2026. у 10:29

Коментари (0)

ХРВАТСКА У НЕВЕРИЦИ: Ево шта су Српкиње урадиле у Дубровнику