СРБИЈА СЕ ДОБРО ПРИПРЕМИЛА ЗА ПАНДЕМИЈУ: Ивануша - Вакцине су наша највећа нада

ПАНДЕМИЈА корона вируса нас је усмерила на сарадњу и солидарност, а вакцине су наша највећа нада за њено сузбијање, каже за Танјуг директор Канцеларије Светске здравствене организације у Србији Маријан Ивануша и истиче да се Србија добро спремила за кампању вакцинације.

Фото Танјуг

Он је поручио и да је пандемија показала да свет мора да ради заједно, као и да представља важно искуство за Светску здравствену организацију која је јуче обележила дан свог формирања.

Ивануша је рекао и да није изненађен вакцинацијом у Србији, јер Канцеларија СЗО има блиску сарадњу са локалним институцијама као што су Институт за јавно здравље Батут, институт Торлак, неке болнице.

"Видели смо како се Србија припрема, помогли смо колико смо могли у тим припремама различитим стручним саветима, тако да смо јако добро знали развој ситуације у Србији", казао је Ивануша.

Он апострофира да Србија има пуно центара где се становници вакцинишу, као и да је добра организација на самом месту за вакцинацију.

"Ми, који радимо овде у Србији, унутар Светске здравствене организације имамо огромну привилегију, јер смо се могли вакцинисати. Колеге у другим државама то нису могле јер, једноставно, нема вакцина. Тамо су вакцине резервисане за приоритетне групе, старије и болесне особе", напоменуо је Ивануша.

Он је истакао да је свака пандемија огромна прилика за стицање нових искустава и знања за СЗО.

"Код ове пандемије корона вируса смо видели да као државе и институције можемо добро да сарађујемо, да се та сарадња може унапредити и видимо колико је битна солидарност. Без солидарности не можемо победити ковид-19," поручио је Ивануша.

Видели смо, додао је, да ако се епидемија заустави у поједином региону, у појединој држави, тиме се не завршава пандемија као таква.

Када ће се пандемија завршити, како каже, пре свега зависи од доступности вакцина, и то не само вакцина у појединој држави него вакцина на глобалном нивоу.

"Рецимо, програм Ковакс, као иницијатива праведне расподеле различитих средстава и вакцина за све државе овог света, један је од битних услова. То је нешто што смо научили, да је потребна велика солидарност и сарадња. Пандемија ће, вероватно, још да траје, а у овом моменту, чак и у овој години, неће бити довољно вакцина за цео свет", сматра Ивануша.

Он је навео да ако се упореде државе које су успеле да вакцинишу велики део своје популације, као на пример Израел, где је број новооболелих у последњих седам дана у просеку 28 на 100 000 становника, и Србију, где је број новооболелих у просеку 480, види се разлика коју доносе вакцине.

"Али, и Србија је пуно напредовала на подручју вакцинације", истакао је Ивануша.

Он је напоменуо и да производни капацитети нису довољни да би се за кратко време обезбедило довољно вакцина за све људе на свету, али да појава нових вакцина пружа наду да ће на располагању бити веће количине и тиме убрзати вакцинација.

"Што више вакцинисаних, то више слободних места у болницама за остале пацијенте", поручио је Ивануша.

Он је додао да не постоји тачан одговор на питање колико процената становника би било потребно вакцинисати да би се створио колективни имунитет.

"Свакако би било корисно да се између 60 и 80 одсто вакцинише, чиме би се јако смањио број тежих случајева и умрлих због ковида-19. Калкулација зависи од типа вируса. Неки вируси су агресивнији и лакше се шире, па је за колективни имунитет потребан већи број вакцинисаних", објаснио је Ивануша.

Нарочито је битно, како је рекао, да се вакцинишу старије особе, односно особе које имају неки од фактора ризика за тежи облик болести.

"Ако нема тежих случајева, тиме се ослобађа здравствени систем", рекао је Ивануша, наводећи да у Србији има 6, 7, 8 хиљада пацијената у болницама због ковида-19, што значи да исто толико хиљада пацијената са осталим болестима нема приступ болницама.

"Због ковида-19 хронични болесници не добијају правовремену лекарску помоћ", указује Ивануша који напомиње да су и у Европи и у Србији највећи проблем хроничне незаразне болести, као што су висок притисак, његове последице или малигне болести.

Према његовим речима, то што неке државе изјављују да се број дијагностикованих случајева рака смањио за једну трећину у прошлој години не значи да тих пацијената нема, већ да те особе нису успеле да дођу до здравственог система како би се поставила дијагноза, а неке од њих су вероватно и умрле.

Препоручујемо

Свет

0 0

СИТУАЦИЈА КРИТИЧНА: СЗО упозарава на ситуацију у више држава у Бразилу

01. 04. 2021. у 20:40

Свет

0 14

НЕМЦИМА ПРЕКИПЕЛО, ДОСТА ИМ ЕМА, КУПУЈУ "СПУТЊИК ВЕ": Почињу преговоре са Русијом око вакцине мимо ЕУ

07. 04. 2021. у 23:13

Србија

0 0

КО СЕ ВАКЦИНИШЕ ДОБИЈА 30.000 ДИНАРА: Понуда шабачке фирме запосленима

07. 04. 2021. у 17:47

Друштво

0 3

ОШТЕЋЕНА ПЛУЋА, ГУБИТАК ПАМЋЕЊА, ОПАДАЊЕ КОСЕ: Последице короне продужиле опоравак пацијената који су прележали ковид-19

04. 04. 2021. у 12:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације