ОТАЦ ЈУСТИН ПОПОВИЋ: Од прогоњеног свештеника до свеца

ПРАВОСЛАВНИ верници данас славе Благовести велики хришћански празник, али и датум рођења и упокојења знаменитог Врањанца, теолога и филозофа, архимандрита, сада већ светитеља, Оца Јустина Ћелијског и Врањског.

Фото: Ј.С.

Архимандрит Јустин Поповић рођен је на Благовести пресвете Богородице, 25. марта по старом, односно 7. априла по новом календару 1894. године у Врању, од оца Спиридона и мајке Анастасије. Рођен на Благовести, на крштењу је добио име Благоје. Породица Поповић била је кроз најмање седам узастопних колена свештеничка, у таквом окружењу млади Благоје са 14 година почео је да изучава Јеванђеље.

Волео је светог Јована Златоустог и молио му се целог живота. После завршена четири разреда основне школе у Врању, најпре је завршио деветоразредну београдску богословију Светог Саве.

Двадесетогодишњи Благоје, по благослову митрополита изгнане Србије Димитрија, монашки постриг примио је у православној цркви у Скадру, и то на дан Светог Василија Великог, на Нову 1916. годину. Тада узима монашко име Светог Јустина Мученика и Философа. Похађао је богословске студије у Петрограду, а затим  у Оксфорду, да би се по завршетку рата и студија у Енглеској, вратио у Србију и постао наставник  Богословије у Сремским Карловцима. Одатле је убрзо отишао на  Атински универзитет где је успешно докторирао.

Као професор Догматике на Богословском факултету у Београду Отац Јустин 1938. године са групом српских мислилаца оснива прво Српско философско друштво, јер је целог живота био философ, увек отворен за  суштинске филозофске и богословске проблеме.

Током Другог светског рата отац Јустин делио је судбину српског народа и Српске Цркве: живео је по скривеним српским манастирима преводећи патристичке и хагиографске списе и бавећи се егзегезом Новога завета. Учествовао је у писању Меморандума Српске Цркве о страдању Срба у злогласној НДХ. По доласку нове комунистичке власти у Југославију, 1945. године, Јустин је прогнан са Београдског Универзитета, а затим је и ухапшен и затворен. Ухапшен је у манастиру Суково код Пирота и спроведен у београдски затвор. Из затвора су отац Јустин и отац Василије спашени доласком, у то време из изгнанства, Патријарха Српског Гаврила. Замало стрељан као „народни непријатељ", проф. Јустин Поповић протеран је из Београда, без пензије, лишен људских, верских и грађанских права. Мењао је манастире у којима је боравио али ниједна обитељ није смела дуже да га задржи. По промислу Божјем, међутим, у једном сусрету у Београду у пролеће 1948. године, тадашња игуманија  Светоћелијска, мудра и одважна мати Сара, позвала је Оца Јустина у женски манастир Ћелије код Ваљева, где ће он живети  практично у кућном притвору од 27. маја 1948. године па све до смрти 1979.       

Последица тог и таквог прогона довела је до тога да га чак и његови Врањанци прогоне и непријатељски се опходе према њему и кад год би дошао у свој родни град. Иако се противио рушењу куће, тадашња власт ипак је 1964. године срушила породичну кућу Јустина Поповића. Из револта, очајан и тужан због тог поступка, никада више није дошао у Врање. Ипак, поједини Врањанци, чак и кришом посећивали су Аву у манастиру Ћелије, а он би се увек интересовао за свој родни град.

Начињену му неправду Врањанци ће покушати да исправе тек 15 година након његове смрти, када је 1994. године у градском парку у Врању подигнута спомен биста Аве Јустина, а истог дана је постављен и камен темељац за обнову порушене породичне куће овог знаменитог Врањанца. Данас је у овој кући смештен Свеправославни центар „Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски“.

Његов гроб крај манастирске цркве у Ћелијама постао је место поклоништва за многе побожне душе. Благодатна препорођајна чуда на његовом гробу и по његовим молитвама већ су забележена, а 2010. године Свети архијерејски синод увео га је у календар Светих српске васцеле православне Саборне цркве, посветивши му 14. јун, када се слави и Свети Јустин Мученик и Философ.
 

Препоручујемо

Друштво

0 6

УСТАШЕ ГА УБИЛЕ ЗБОГ ДЕПЕШЕ154? Навршава се 50 година од атентата на Владимира Роловића, амбасадора Југославије у Краљевини Шведској

07. 04. 2021. у 09:00

Друштво

2 0

ДУГ ОБРЕНОВИЋИМА КОЧЕ ГРАМЗИВИ ВЛАСНИЦИ ЛИВАДА: Градња реплике летњиковца династије у Такову касни

04. 04. 2021. у 21:00

Друштво

0 6

ЗЛАТНО ДОБА СЕЊСКОГ РУДНИКА: Историјат најстаријег рударског насеља у Србији између корица монографије

04. 04. 2021. у 19:51

Друштво

0 3

ЈОШ 130 ЖРТАВА ПОКОЉА У ВЕЛИЦИ? Ближи се крај сакупљању података о убијенима у највећем злочину у Црној Гори у Другом светском рату

31. 03. 2021. у 12:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације