ВЕЛИКИ ГУБИТАК ЗА СРПСКУ НАУКУ: Преминуо академик Душан Чампраг
У НОВОМ Саду је у 96. години преминуо редовни члан Одељења хемијских и биолошких наука САНУ Душан Чампраг, један од наших најистакнутијих инжењера пољопривреде и ентомолога, саопштила је САНУ.
Фото: САНУ
Читав живот посветио је изучавању и борби против инсеката штеточина пољопривредних, посебно ратарских култура.
Душан Чампраг је рођен 14. марта 1925. године у Ади. Основну школу и гимназију завршио је у Новом Саду, где је и матурирао 1946. године. Учествовао је у Народноослободилачкој борби и од последица рањавања остао ратни војни инвалид.
Пољопривредни факултет у Београду завршио је 1951. године. Студирао је и на Агрономском универзитету у Будимпешти и био на специјализацији у Покрајинском институту за пољопривредна истраживања у Новом Саду.
Радио је у Заводу за шећерну репу у Црвенки. Године 1957. изабран је за асистента на Пољопривредном факултету у Новом Саду, где је и одбранио докторску дисертацију 1961. године.
У звање доцента изабран је 1962. године, за ванредног професора 1969. и за редовног професора 1975. године. Током радног века посетио је, у виду краћих студијских путовања, већину европских земаља и САД.
На Пољопривредном факултету у Новом Саду предавао је на Одсеку за заштиту биља и Одсеку за ратарство и повртарство све до 1982. године, када је пензионисан.
Најпре је, од 1979. године, био члан Војвођанске академије наука и уметности (ВАНУ), док је за дописног лана САНУ изабран 1991, а за редовног члана САНУ 1998. Године 2004. изабран је за иностраног члана Мађарске академије наука, наводи САНУ.
Био је и члан Управног одбора Матице српске, председник Савеза друштава за заштиту биља Југославије, почасни члан Мађарског ентомолошког руштва, почасни члан Савеза пољопривредних инжењера и техничара Србије и друго.
Област истраживачког рада академика Душана Чампрага чине пољопривредна ентомологија и заштита биља. Научним радом се бавио више од пола века, проучавајући штетне инсекте ратарских култура који су нарочито распрострањени у Панонској низији и југоисточној Европи.
У саопштењу САНУ се наводи да је његов рад имао велики значај и утицај на праксу сузбијања штеточина у пољопривреди. Био је заговорник интегралне заштите од штеточина.
Посебно су значајни његови радови у којима је изнео резултате вишегодишњег праћења флуктуације бројности штетних инсеката у зависности од климатских фактора, агротехничких мера и доприноса предатора, из којих су проистекле прогнозе појаве штеточина на основу којих су предузимане адекватне мере сузбијања и смањења њихових популација и самим тим умањивања штета на пољопривредним културама, истиче САНУ.
Бавио се штеточинама у пољопривредном земљишту, а у последње врема посветио се истраживањима интродукованих термофилних врста инсеката. За успешан вишегодишњи
научноистраживачки рад добио је бројне награде и признања.
Његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и српску и светску агрономску науку, закључује се у саопштењу.
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTORestoran Miya Galerija
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTOПрепоручујемо
КАКВО ОДУШЕВЉЕЊЕ: Српкиња није ни слутила да ће јој се баш ово десити у Шпанији (ВИДЕО)
12. 07. 2026. у 14:33
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
"СУПРУГА ГА ДРЖАЛА 5 МИНУТА ЗА НОГЕ ДА НЕ БИ ИСПАО" Нови детаљи драме држављанина Србије на лету Рајанера
ДРАМАТИЧНЕ тренутке доживели су у петак ујутру путници на лету компаније Рајанер са аеродрома „Македонија“ у Солуну за Минхен, када је пукао прозор, а ваздушна струја повукла једног путника напоље. Он је у последњем тренутку спасен захваљујући супрузи, која је седела поред њега и задржала га, пише Прототема.
10. 07. 2026. у 12:18
ЗАШТО ЈЕ ДУБРАВКА МИЈАТОВИЋ ЗАИСТА НАПУСТИЛА СЕРИЈУ "СРЕЋНИ ЉУДИ"? "Морала сам да побегнем..."
ДУБРАВКА Мијатовић напустила је серију 'Срећни људи' из личних разлога, а не због хонорара.
10. 07. 2026. у 15:07
Коментари (0)