ВЕЛИКИ ГУБИТАК ЗА СРПСКУ НАУКУ: Преминуо академик Душан Чампраг

У НОВОМ Саду је у 96. години преминуо редовни члан Одељења хемијских и биолошких наука САНУ Душан Чампраг, један од наших најистакнутијих инжењера пољопривреде и ентомолога, саопштила је САНУ.

Фото: САНУ

Читав живот посветио је изучавању и борби против инсеката штеточина пољопривредних, посебно ратарских култура.

Душан Чампраг је рођен 14. марта 1925. године у Ади. Основну школу и гимназију завршио је у Новом Саду, где је и матурирао 1946. године. Учествовао је у Народноослободилачкој борби и од последица рањавања остао ратни војни инвалид.

Пољопривредни факултет у Београду завршио је 1951. године. Студирао је и на Агрономском универзитету у Будимпешти и био на специјализацији у Покрајинском институту за пољопривредна истраживања у Новом Саду.

Радио је у Заводу за шећерну репу у Црвенки. Године 1957. изабран је за асистента на Пољопривредном факултету у Новом Саду, где је и одбранио докторску дисертацију 1961. године.

У звање доцента изабран је 1962. године, за ванредног професора 1969. и за редовног професора 1975. године. Током радног века посетио је, у виду краћих студијских путовања, већину европских земаља и САД.

На Пољопривредном факултету у Новом Саду предавао је на Одсеку за заштиту биља и Одсеку за ратарство и повртарство све до 1982. године, када је пензионисан.

Најпре је, од 1979. године, био члан Војвођанске академије наука и уметности (ВАНУ), док је за дописног лана САНУ изабран 1991, а за редовног члана САНУ 1998. Године 2004. изабран је за иностраног члана Мађарске академије наука, наводи САНУ.

Био је и члан Управног одбора Матице српске, председник Савеза друштава за заштиту биља Југославије, почасни члан Мађарског ентомолошког руштва, почасни члан Савеза пољопривредних инжењера и техничара Србије и друго.

Област истраживачког рада академика Душана Чампрага чине пољопривредна ентомологија и заштита биља. Научним радом се бавио више од пола века, проучавајући штетне инсекте ратарских култура који су нарочито распрострањени у Панонској низији и југоисточној Европи.

У саопштењу САНУ се наводи да је његов рад имао велики значај и утицај на праксу сузбијања штеточина у пољопривреди. Био је заговорник интегралне заштите од штеточина.

Посебно су значајни његови радови у којима је изнео резултате вишегодишњег праћења флуктуације бројности штетних инсеката у зависности од климатских фактора, агротехничких мера и доприноса предатора, из којих су проистекле прогнозе појаве штеточина на основу којих су предузимане адекватне мере сузбијања и смањења њихових популација и самим тим умањивања штета на пољопривредним културама, истиче САНУ.

Бавио се штеточинама у пољопривредном земљишту, а у последње врема посветио се истраживањима интродукованих термофилних врста инсеката. За успешан вишегодишњи
научноистраживачки рад добио је бројне награде и признања.

Његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и српску и светску агрономску науку, закључује се у саопштењу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације