ВЕЛИКИ ГУБИТАК ЗА СРПСКУ НАУКУ: Преминуо академик Душан Чампраг
У НОВОМ Саду је у 96. години преминуо редовни члан Одељења хемијских и биолошких наука САНУ Душан Чампраг, један од наших најистакнутијих инжењера пољопривреде и ентомолога, саопштила је САНУ.
Фото: САНУ
Читав живот посветио је изучавању и борби против инсеката штеточина пољопривредних, посебно ратарских култура.
Душан Чампраг је рођен 14. марта 1925. године у Ади. Основну школу и гимназију завршио је у Новом Саду, где је и матурирао 1946. године. Учествовао је у Народноослободилачкој борби и од последица рањавања остао ратни војни инвалид.
Пољопривредни факултет у Београду завршио је 1951. године. Студирао је и на Агрономском универзитету у Будимпешти и био на специјализацији у Покрајинском институту за пољопривредна истраживања у Новом Саду.
Радио је у Заводу за шећерну репу у Црвенки. Године 1957. изабран је за асистента на Пољопривредном факултету у Новом Саду, где је и одбранио докторску дисертацију 1961. године.
У звање доцента изабран је 1962. године, за ванредног професора 1969. и за редовног професора 1975. године. Током радног века посетио је, у виду краћих студијских путовања, већину европских земаља и САД.
На Пољопривредном факултету у Новом Саду предавао је на Одсеку за заштиту биља и Одсеку за ратарство и повртарство све до 1982. године, када је пензионисан.
Најпре је, од 1979. године, био члан Војвођанске академије наука и уметности (ВАНУ), док је за дописног лана САНУ изабран 1991, а за редовног члана САНУ 1998. Године 2004. изабран је за иностраног члана Мађарске академије наука, наводи САНУ.
Био је и члан Управног одбора Матице српске, председник Савеза друштава за заштиту биља Југославије, почасни члан Мађарског ентомолошког руштва, почасни члан Савеза пољопривредних инжењера и техничара Србије и друго.
Област истраживачког рада академика Душана Чампрага чине пољопривредна ентомологија и заштита биља. Научним радом се бавио више од пола века, проучавајући штетне инсекте ратарских култура који су нарочито распрострањени у Панонској низији и југоисточној Европи.
У саопштењу САНУ се наводи да је његов рад имао велики значај и утицај на праксу сузбијања штеточина у пољопривреди. Био је заговорник интегралне заштите од штеточина.
Посебно су значајни његови радови у којима је изнео резултате вишегодишњег праћења флуктуације бројности штетних инсеката у зависности од климатских фактора, агротехничких мера и доприноса предатора, из којих су проистекле прогнозе појаве штеточина на основу којих су предузимане адекватне мере сузбијања и смањења њихових популација и самим тим умањивања штета на пољопривредним културама, истиче САНУ.
Бавио се штеточинама у пољопривредном земљишту, а у последње врема посветио се истраживањима интродукованих термофилних врста инсеката. За успешан вишегодишњи
научноистраживачки рад добио је бројне награде и признања.
Његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и српску и светску агрономску науку, закључује се у саопштењу.
Препоручујемо
КИША, СНЕГ И ОЛУЈНА КОШАВА СТИЖУ У СРБИЈУ: Време прави потпуни преокрет - Спремите се
07. 02. 2026. у 11:05
МИР ВЕЋ У МАРТУ, УКРАЈИНА ИДЕ НА ИЗБОРЕ И РЕФЕРЕНДУМ? Ројтерс ексклузивно објавио детаље мировног споразума, али једна ствар кочи све
АМЕРИЧКИ и украјински преговарачи разговарали су о амбициозном циљу да Русија и Украјина постигну мировни споразум до марта, иако је тај рок вероватно нереалан због недостатка договора о кључном питању територије, према речима три извора упозната са разговорима, ексклузивно је објавио Ројтерс.
06. 02. 2026. у 22:55
"ПРИШТИНСКА АДМИНИСТРАЦИЈА УБРЗАНО ЧИСТИ ПОКРАЈИНУ ОД СРБА" Хитно се огласило руско Министарство спољних послова - "То је лицемерно!"
КОРИСТЕЋИ успех на недавним парлементарним изборима, приштинска администрација форсира чишћење покрајине од српског становништва, саопштено је из Министарства спољних послова Русије.
04. 02. 2026. у 13:32
АМЕРИКАНКА ИЗ "ЛЕПИХ СЕЛА": "Срби су били светски непријатељи број један, зликовци - али не и за мене"
ФИЛМ "Лепа села лепо горе" Срђана Драгојевића важи за једно од најбољих и највољенијих остварења наше кинематографије.
04. 02. 2026. у 10:52
Коментари (0)