Друштво

ТЕ СРЕДЕ, 24. МАРТА 1999. ВРЕМЕ ЈЕ БИЛО ПРАВО ПРОЛЕЋНО: Ђорђе Ђурић присетио се тешког првог дана бомбардовања

24. 03. 2021. у 22:20

И ТЕ 1999. на данашњи дан била је среда. Све је мирисало на рат, а склоништа су била спремна још од октобра 1998. када смо за милиметар избегли бомбардовање, каже метеоролог Ђорђе Ђурић.

ТЕ СРЕДЕ, 24. МАРТА 1999. ВРЕМЕ ЈЕ БИЛО ПРАВО ПРОЛЕЋНО: Ђорђе Ђурић присетио се тешког првог дана бомбардовања

Те среде, 24. марта 1999. време је било право пролећно. Сунчан дан, температура 20°Ц, али мирис процветалог воћа остајало је у сенци мириса на рат. Бројали смо сате. Због непосредне ратне опасности, из школе су нас пустили раније, несвесни да се нећемо окупити наредних шест месеци.

Тог поподнева нисмо се много удаљавали од зграда. Са заласком сунца, увукао се страх у кости, наводи Ђурић.

- На столу документи да поседујемо стан спремни да та документа, уз већ врућу гибаницу и по једно ћебе понесемо у ледено склониште. Иако је током дана било преко 20°Ц, температуре тих ноћи биле су испод 0°Ц, а и топлана је престала са радом. Брзо, већ у 20:03 х пала је и прва бомба. Удар је био толико јак, да се цело насеље од 20 зграда затресло као да је томахавк пао бас на нас. Настаје паника, колона људи излази из својих зграда и улази у склоништа. На три зграде ишло је по једно склониште - пише Ђурић.

Страх је био толико јак да смо занемели, како због брата који је шест дана раније отишао у војску, тако због бабе која је сама на селу.

Лагано смо се спустили у склоништа. Лифт нисмо смели да користимо, јер је струја често нестајала. У склоништу мале бебе, труднице, деца, стари. Они храбрији испред зграда гледају у звездано небо прошарено томахавк крстарећим ракетама. Са изласком сунца сирена је објавила знак за престанак опасности.

Попели смо се у своје станове и таман што смо очи заклопили, звук злокобне сирене нас је поново отерао у склоништа и тако данима... Живот у граду постао је неподношљив, спаковали смо се и побегли код бабе на село, мислећи да смо бар тамо безбедни. Село се 11 пута нашло на удару разорних бомби. Преживели смо. Многи за тих 78 дана нису. Многи су остали без својих најмилијих, без својих домова...