Друштво

РЕЧЕНИЦА "ДОГОДИНЕ У ПРИЗРЕНУ" САДА ИМА ПОСЕБНО ЗНАЧЕЊЕ: Како је Бобан (26) дошао из Чикага и у царском граду запросио Јовану (ФОТО)

22. 03. 2021. у 13:00

МЛАДИ, лепи и заљубљени, рођени на Косову и Метохији, али је живот учинио да живе на два различита континента.

РЕЧЕНИЦА ДОГОДИНЕ У ПРИЗРЕНУ САДА ИМА ПОСЕБНО ЗНАЧЕЊЕ: Како је Бобан (26) дошао из Чикага и у царском граду запросио Јовану (ФОТО)

Да љубав, ипак, нема границе показао је гест двадесетшестогодишњег Бобана Николића који се родио и одрастао у Гњилану, а последњу деценију провео у Чикагу, када је 16. марта своју, две године млађу девојку Јовану Ђокић запросио, и то не било где него у царском граду Призрену.

Јована је такође из Косовског Поморавља, села Томанце код Косовске Каменице. Бобанова породица је након одласка са Косова започела нови живот у Чикагу. Каже овај младић да у Америци има све за нормалан живот, али није био потпуно срећан, јер је његово срце заробила девојка са Косова, две године млађа Јована Ђокић.

- Имао сам жељу да одем до Призрена, често сам о томе размишљао, иако су сви причали да није безбедно због познате ситуације. Очаравало ме је то место само на фотографијама, а никад пре нисам имао прилике ни могућности да одем и уживам у чарима које тај град пружа - започиње Бобан причу.

Након трогодишње везе "на даљину" решио је да своје две велике жеље споји у један својеврсни подухват и упутио се ка Призрену заједно са Јованом коју је запросио на тврђави у Призрену, средњовековном утврђењу у коме се једно време налазила престоница српског царства.

- У Призрену граду моја Јована је рекла "да" и сада реченица "догодине у Призрену" за мене има још веће значење - каже Бобан.

Његова изабраница Јована каже да је била изненађена начином и избором места на којем су једно другом обећали заједнички живот.

- Наша веза, иако нисмо били физички заједно стално, водила је ка томе. Очекивала сам овако нешто, али свакако нисам ни сањала да ће се десити на једном тако чаробном месту - каже Јована.

Било је замишљено да оду на излет до Призрена, обиђу светиње и чувену тврђаву. Тада је Бобан, опијен лепотом града и лепотом своје изабранице, клекнуо пред Јованом и извадио прстен. Јована је заплакала од среће и уследио је очекиван и прижељкиван пристанак.

Њих двоје прижељкују да се епидемиолошка ситуација стабилизује, па да на свадби са својим породицама прославе почетак заједничког живота.