ЈОШ ПАМТИМ СЛИКЕ УЖАСА: Милинко Чекић, српско дете са Козаре, сећа се непојмљивих страхота
ИМАО сам пет година када сам започео голготу у логорима НДХ, али из тог времена још су живе слике ужаса који би свако желео да заборави - започиње своју исповест Милинко Чекић, почасни председник Удружења логораша Јасеновац.
Фото Приватна архива
У јулу 1942. он је са мајком и две сестре, био у колони са десетинама хиљада српске нејачи из збегова на Козари.
- Мајка је носила бебу и повремено старију сестру, а ја сам ходао. Падала је киша и марш дуг 40 километара до воза за Јасеновац био је претежак и за одрасле... Хрватски војници су нас немилосрдно гонили. Нису то биле само усташе, већ и домобрани, полицајци, цивили... Код железничке станице смо остављени на ледини. Нису давали храну ни воду. После два дана потрпали су нас у сточне вагоне, где се једва дисало. Путовали смо два дана. Када је воз стао, војници су улетели и почели да људе гурају напоље. Падали су једни преко других, кости су пуцале - с уздахом се сећа Чекић.
Нејач са Козаре су, каже, оставили на ливади крај вештачког језера у копу глине за циглану:
- По њему су пливали лешеви, а ми смо пили воду из њега, јер друге није било. Ливада је оголела јер смо почупали траву и јели је. Умирали смо од глади.
Сузе су oдједном пресахле
КАДА ме је мајка пронашла у прихватилишту у Бјеловару није могла да ме препозна колико сам био мршав и измењен - каже Чекић. - Са 10 година, 1946, имао сам само 21 килограм.
После логора нисам више сузу пустио у животу, не зато што нисам никада био тужан. Нешто се тада у дечјој психи променило, изгубио сам способност да плачем.
То споро умирање прекинуло се после око месец и по, у време жетве и сабирања плодова.
Способне српске жене и децу су поделили по домаћинствима као робље. Када су радови завршени, покупљени су и, опет, стрпани у сточне вагоне који су их одвезли у логор у Сиску.
- Када су нас хрватски војници гурали из вагона, моја трогодишња сестра је пала главом на оштро камење. Од те ране ће касније умрети. Почело је одузимање деце. И сада чујем неописиву вриску жена и дечји плач. Једна Хрватица у цивилу је дошла и узела нас троје.
Фото Архива
Завршио сам у једној огромној хали са безброј деце која су вриштала, дозивала, плакала - с уздахом каже Чекић.
Следеће чега се сећа је соба Дом за глувонему децу у Загребу, који је био једно од прихватилишта где је децу склањала Диана Будисављевић.
- Одатле су нас преместили у прихватилиште у Бјеловару где су углавном хрватске породице узимале децу. Једног дана појавила се мајка. Бивши југословенски жандарм Видовић, тада хрватски, који је често долазио у кућу њеног оца спасао ју је из логора и дао јој пропусницу.
Препознала ме по младежу и тек тада ме узела. Ни сестру није препознала. Извела нас је, сестру је носила у наручју, а ја сам ишао босоног. Мајка је цепала подсукњу и умотавала ми стопала. Некако смо ушли у неки воз, па поново ходали и стигли до згаришта куће. Сестра у мајчином наручју је већ била мртва. Живели смо од тада по неким земуницама и пећинама до краја рата. Из моје породице, из четири куће, побијено је 54, од чега 27 деце старе од шест месеци до 12 година.
КОЛИКО БИ ТРЕБАЛО ДА СТАВИТЕ У КОВЕРТУ "ДА СЕ НЕ ОБРУКАТЕ" Од цифре да се заврти у глави, детаљна рачуница
ЦЕНА столице на свадбама у Србији ове сезоне кошта и до 120 евра по госту, а у коверту не би требало ставити мање од 100 евра, "да се не осрамотите" где год да сте на весељу - неважно да ли у Београду, Врању, Суботици, Лозници, Бору...
24. 03. 2026. у 22:24
ПРОВОЦИРАЛИ НА ГОДИШЊИЦУ НАТО АГРЕСИЈЕ: Ухапшена четворица Албанаца у Србији, погледајте снимке (ВИДЕО)
ПРИПАДНИЦИ Министарства унутрашњих послова, Управе криминалистичке полиције ухапсили су на територији Републике Србије А. С. (1989), Е. В. (1984), Е. Г. (1978) и А. Ц. (2005) држављане Републике Албаније због постојања основа сумње да су извршили кривично дело изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости.
24. 03. 2026. у 20:17
МИЛЕО АУТО-ПУТЕМ: Полицајци били у чуду кад су видели КО је за воланом (ВИДЕО/ФОТО)
КАДА су због споре вожње на ауто-путу зауставили аутомобил марке Доџ, полицајци из Огдена у америчкој савезној држави Јута, помислили су да је возачу позлило.
22. 03. 2026. у 22:25
Коментари (1)