НАСЛЕДНИЦИ СВЕТОГ САВЕ: Сви српски патријарси од 1920. године
Досадашњи митрополит Порфирије је осми у низу великодостојника СПЦ који су заузимали трон Светог Саве од 1920. године када је обновљена патријаршија.

Зграда Патријаршије у Београду / Фото Ж. Кнежевић
Ево ко је све за то време носио титулу патријарх српски:
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Патријарх Димитрије / Архива
ДИМИТРИЈЕ
Рођен је у Пожаревцу 1846. године као Димитрије Павловић. Пре избора за патријарха 1920. био је београдски митрополит. Од обнављања патријаршије понео је историјске титуле архиепископ пећки и митрополит београдско-карловачки. Основао је епархију у Чехословачкој, венчао је краља Александра I Карађорђевића и краљицу Марију, подржао рад “Народне хришћанске заједнице”. Бавио се и књижевним радом, а премунуо је 6. априла 1930.
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Патријарх Варнава / Архива
ВАРНАВА
Рођен је 1880. године у Пљевљима као Петар Росић, а на челу цркве био је од 1930. до 1937. године. Варнава је од подељене СПЦ новим Уставом цркву устројио на модеран начин и успео да је одвоји од државе. Формирао је две нове епархије, Загребачку и Мукачевску. Његовом иницијативом започета је изградња Храма Светог Саве на Врачару, као и нове зграде за потребе Архиепископије. Умро је 1937. под неразјашњеним околностима.
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Патријарх Гаврило / Архива
ГАВРИЛО
Рођен је као Ђорђе Дожић - Меденица 1881. године у Доњој Морачи. За поглавара СПЦ именован је 1938. године, где се задржао до смрти 1950. године. Био је противник потписивања Тројног пакта, а немачке власти су га ухапсиле у Острогу 1941. и сместиле у затвор Окружног суда. Због опасности од Црвене армије, Немци су га пребацили у концентрациони логор Дахау, где је остао три месеца. Патријарх Гаврило је изненада умро 7. маја 1950. године.
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Патријарх Викентије / Архива
ВИКЕНТИЈЕ
Рођен у Бачком Петровом Селу као Витомир Преоданов 1890. године, умро 1958. године, био је 42. поглавар СПЦ. На трону је био осам година, У периоду 1947-1951. Као патријарх успоставио је везе са осталим епархијама СПЦ, које су услед ратних прилика доста ослабиле. Његовим настојањем, уређена су и пензиона питања православног свестенства. Умро је 5. јула 1958. под загонетним околностима, после сабора на којем је одбио да стави на дневни ред питање признања тзв. Македонске православне цркве.
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Патријарх Герман / Архива
ГЕРМАН
Рођен у Јошаничкој Бањи као Хранислав Ђорић 1899. године, столовао је од 1958. до 1990. године. Одлуком Сабора СПЦ једини је за живота пензионисани патријарх. Иако у тешким околностима, успео је много тога сачува, па су тако манастири Жича, Студеница и Лазарица обновљени у потпуности. Највећа заслуга је наставак изградње Храма Светог Саве 1984. године, после 88 молби упућених разним инстанцама власти. Учествовао је у издавању црквених листова, а обновио је рад богословије у манастиру Крки.
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Патријарх Павле / Архвиа
ПАВЛЕ
Многима омиљени српски патријарх рођен је 1914. године као Гојко Стојчевић у Кућинцима, а преминуо је 2009. године у Београду. На трону је био од 1990. године. Бавио се и научним радом. За време његовог мандата обновљено је и основано више епархија, као и богословије на Цетињу и Крагујевцу. Имао је значајну улогу у превазилажењу раскола Митрополије новограчаничке у Америци. Познат је по аскетском животу, сам је шио и крпио одело и ципеле. Преминуо је на ВМА 2009. године, а Влада Србије је прогласила тродневну жалост.
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Патријарх Иринеј / Архива
ИРИНЕЈ
Последњи патријарх СПЦ рођен је 1930. године као Мирослав Гавриловић у Чачку и на трону је био од 2010. до 20. новембра прошле године, када је преминуо од последица ковида. Замонашио га је патријарх Герман у манастиру Раковица, који га је рукоположио у чин јерођакона. За време његове владавине обновљени су многи црквени објекти у Србији, а завршено је и мозаичко осликавање Храма Светог Саве. Преминуо је на Војномедицинском центру на Карабурми, а сахрањен је у крипти Храма Светог Саве.
Препоручујемо

МАНДИЋ ЧЕСТИТАО ПОРФИРИЈУ: Широм српских земаља из више милиона грла одјекује: Аксиос
18. 02. 2021. у 18:34

ПОДРШКА ИЗ МОСКВЕ: Поглавар РПЦ честитао владици Порфирију избор за српског патријарха
18. 02. 2021. у 19:18

ПРВА ИЗЈАВА ПАТРИЈАРХА ПОРФИРИЈА: Нови поглавар СПЦ се обратио верницима (ВИДЕО)
18. 02. 2021. у 18:38

МАНДИЋ ЧЕСТИТАО ПОРФИРИЈУ: Широм српских земаља из више милиона грла одјекује: Аксиос
18. 02. 2021. у 18:34

"ДОБРО СМО УПОЗНАТИ СА ДОГАЂАЈИМА У СРБИЈИ" Медведев оптужио Запад за организовање протеста у другим земљама
ЗАМЕНИК председника Савета безбедности Русије и председник странке Јединствена Русија Дмитриј Медведев оптужио је данас западне земље да организују протесте и мешају се у изборне процесе других земаља да би одржале своју доминацију.
31. 07. 2025. у 17:01

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)
ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.
22. 07. 2025. у 20:54

"ЂЕДОВИ ТЕ ПРОКЛЕЛИ!" Вељко бесан на презимењакињу, слави Олују
СИН певачице Светлане Цеце Ражнатовић, Вељко Ражнатовић, важи за великог родољуба, а сада га је разбеснело то што је једна његова презимењакиња учествовала у годишњици прославе "Олује".
03. 08. 2025. у 10:36
Коментари (0)