УЗ ЊУ ПЕСМЕ ПИСАО ГРЧИЋ МИЛЕНКО: У Завичајном музеју у Черевићу пронађена вероватно најстарија тамбура на некадашњем простору Паноније
ТАМБУРА, "као у жирафе дугачког врата", деценијама чувана у стакленој витрини, од пре неколико година закључаног Завичајног музеја у Черевићу, могла би да буде најстарија на просторима некадашње Паноније!
Зоран Бугарски Брица и Зоран Кнежев са тамбуром Јована Грчића Миленка / Фото Приватна архива
На њој је свирао и уз њу писао песме Јован Грчић Миленко (1846-1875), српски песник и доктор медицине, иначе мештанин овог живописног сремског села подно Фрушке горе.
Дилему да ли је ова с краја 18. века, чак много старија од оне из Осијека од Паје Коларића из 1847. године, требало би да одгонетну стручњаци званичних институција културе. До тада, макар и незванично, носиће епитет најстарије на овим просторима, а на то указује натпис: "У Футоку 1798" на ћирилици, налепљен у њеној унутрашњости, што доказује да је тамбура пореклом, односно израђена у Футогу.
До врло занимљивог податка недавно је дошао Зоран Кнежев, новосадски хроничар и публициста, заинтригиран причом o најстаријој тамбури на овим просторима.
Запутио се у Срем, и са пријатељима Илијом Иком Башићем, глумачком легендом Черевића, и Миком Бугарским, обезбедио је кључеве Завичајног музеја. Када су пришли стакленој витрини, поглед на тамбуру их је оставио без даха:
Запис пронађен у тамбури / Фото Приватна архива
- Поглед на инструмент, додуше без жица и једне чивије, показао нам је да је у добром стању, сачуван и неоштећен. Уверен сам да је то тамбура из времена када су једним делом личиле на дамску гитару, по утицају на пештанске. У Музеју смо нашли и песме које је Јован Грчић компоновао уз ову тамбуру, његову преписку са колегама, али и записе из старих новина попут бечке "Србадије".
Новосадски хроничар вели да је Зоран Бугарски Брица, наш искусни и прослављени тамбураш, али и дугогодишњи члан Великог тамбурашког оркестра РТВ и капелник ансамбла "Зоруле", када је видео инструмент, казао је да је од Милорада Лонића, етномузиколога и кореографа "Виле", чуо да се можда у Черевићу налази веома стара тамбура.
- Наше је да верујемо, што нам нико не може ускратити, али ни замерити - вели Кнежев, додајући да је на другима да демантују или оповргну ову тврдњу неким другим материјалним доказима. - Потребно је ангажовати стручњаке и утврдити старост тамбуре Јована Грчића Миленка.
Дечјом усхићеношћу, наш саговорник, одмах по изласку из Завичајног музеја, са својим домаћинима сабрао је утиске уз кафу у локалној кафани. Позвао је Душанку Марковић, кустоса Музеја града Новог Сада и саопштио своје откриће. По њеном мишљењу, мало је необично што на тамбури пише Футок и година, јер то упућује на место и годину израде. И то што, како је рекла, ћирилицом пише "У Футоку" је само доказ веродостојности, јер су тек у 20. веку Футог почели писати са "г", а пре тога се писало са "к".
Најстарија тамбура ових простора / Фото Приватна архива
ЛЕГЕНДА
ЧЕРЕВИЋ, казује Кнежев, и данас памти причу о љубави Милене Стефановић и Јована Грчића, који се по њеном имену у књижевности назвао Миленко. У тренуцима среће, заљубљени поета је исписивао стихове о лепоти завичаја и свирао тамбуру.
ПОТВРДА ИЗ ХРВАТСКЕ
ДА се Грчићева тамбура убраја у најстарије и да једина има гитарски облик, Кнежев је потврду добио и од Јадрана Јеића, хроничара музике у Хрватској, са којим је контактирао поводом инструмента из Черевића. Од њега је добио одговор да облик гитаре указује на утицај професионалних градитеља из раног романтичарског периода, као и да је Миленкову тамбуру 1992. спомињао и професор Урош Дојчиновић, и на њу му указао.
Зоран Бугарски Брица и Зоран Кнежев у Завичајном музеју у Черевићу / Фото Приватна архива
ПРИЧЕ ИЗ ДАВНИНА
ТАМБУРАШКИ живот некада, атмосферу и дух другачијег времена и његових тамбурашких банди из задимљених кафанских сала, Зоран Кнежев је преточио у управо објављену књигу "Тамбурашке приче из давнина".
- У тим другачијим и не тако давним временима, живели су музичари за музику и за госта - приповеда у књизи аутор. - Волели су свој посао и свирали би до "судњег" дана. Било их је "црних" и "белих", а сви су тамбуру знали у душу.
Препоручујемо
ПРИЗНАЊЕ ЧУВАРИМА ТРАДИЦИЈЕ: Новосадски "Тамбурица ФЕСТ" на филмском фестивалу у Турској
21. 10. 2020. у 12:15
ИНСТРУМЕНТ ЗА СИМФОНИЈСКИ ОРКЕСТАР: Реч је о инструменту који кошта око милион динара
14. 09. 2020. у 17:48
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)