ПОСЛЕДЊА РАСКРСНИЦА ЈУГОСЛАВИЈЕ: Сви детаљи о расправи о уставним амандманима на Правном факултету 1971. године и страдaњу његових професора

И. М.

02. 02. 2021. у 16:39

ДРУГУ Југославију сахранио је Устав из 1974. године. Ова, много пута изречена и поновљена оцена у домаћој политичкој и правној публицистици најбоље показује суновратну природу правног акта на коме је деценију и по почивала заједничка држава, да би свој крај дочекала у тешким мукама крвопролића грађанског рата.

ПОСЛЕДЊА РАСКРСНИЦА ЈУГОСЛАВИЈЕ: Сви детаљи о расправи о уставним амандманима на Правном факултету 1971. године и страдaњу његових професора

Илустрација

Могуће последице разорених ћелија њеног ткива добро су се уочавале већ током уставних реформи, тачније усвајања амандмана на Устав из 1963. године. Свакоме ко је умео да правно и политички размишља било је јасно да решења ових амандмана, која су водила јачању република и покрајина и темељној конфедерализацији Југославије, ништа добро не могу да донесу држави већ добро уздрманој нескривеним национализмом.

Савез комуниста Југославије, ма колико бирократизован и идеолошки оптерећен и неефикасан, био је каква-таква брана националистичким и сепаратистичким тежњама северних република. Али, на Деветом конгресу СКЈ, у Београду марта 1969, и та препрека је отклоњена. Савези комуниста република постали су дефакто самосталне организације -националне партије.

Годину дана после београдског конгреса, идеју за темељно прекомпоновање целокупног федералног државног устројства и формирање Председништва СФРЈ, као колективног председника Југославије, лансирао је лично Јосип Броз, на састанку с градским руководством Загреба. Педантни хроничари тог времена уочиће да је управо тих дана у главном граду Хрватске, с пролећа 1970. године, одржавана седница Председништва СКЈ, која је трајала чак три дана. Чланови Председништва су о овој Титовој иницијативи сазнали тек сутрадан, читајући дневне новине које су тада излазиле у Југославији.

На овај потез југословенског лидера уследила је реакција Марка Никезића: - После овог наступа друга Тита могло би се питати да ли ми сада овде дискутујемо реда ради.

Потом наступа правно-политичка гимнастика Едварда Кардеља амандманима из 1971. који додатно ојачавају сепаратистичке тежње код хрватског и словеначког руководства, а Србију своде на тек нешто више од турског Београдског пашалука.

На тродневној расправи, 18, 19. и 22. марта на Правном факултету у Београду група професора ове високошколске установе наговестиће све последице ове уставне трансформације. Њихова упозорења нису уродила плодом, нити су променила карактер прекомпоновања заједничке државе. Последице ове расправе осетило је десетак наставника на које се обрушио ондашњи режим. Руководство Србије, оличено у такозваним либералима, није ни могло ни смело да се супротстави наметнутом новом уставно-правном концепту. Наравно, уз неизмерну помоћ тројанских коња из њихових редова.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
МЕЂУНАРОДНЕ ГРАНИЦЕ СЕ НЕ СМЕЈУ МЕЊАТИ СИЛОМ Лицемерна изјава европских лидера - господо, а шта је са Србијом?!

"МЕЂУНАРОДНЕ ГРАНИЦЕ СЕ НЕ СМЕЈУ МЕЊАТИ СИЛОМ" Лицемерна изјава европских лидера - господо, а шта је са Србијом?!

ГРУПА европских лидера поручила је данас, након самита председника САД и Русије Доналда Трампа и Владимира Путина на Аљасци, да ће наставити да подржава Украјину која, како истичу, мора да добије чврсте безбедносне гаранције и једина може да одлучује о својој територији.

16. 08. 2025. у 12:35

ТРАМП У ОГРОМНОМ ПРОБЛЕМУ: Велики пех пред састанак са Путином на Аљасци

ТРАМП У ОГРОМНОМ ПРОБЛЕМУ: Велики пех пред састанак са Путином на Аљасци

ПРЕДСТОЈЕЋИ састанак између председника САД Доналда Трампа и руског председника Владимира Путина у петак на Аљасци долази у време када у америчкој администрацији готово да нема искусних стручњака за Русију, пише Фајненшел тајмс.

13. 08. 2025. у 11:24

ЦИФРА - БОЛИ ГЛАВА: Колику пензију прима Берчек? Сваког месеца на рачун му лежу ДВЕ СУМЕ

ЦИФРА - БОЛИ ГЛАВА: Колику пензију прима Берчек? Сваког месеца на рачун му лежу ДВЕ СУМЕ

МНОГИ кажу да је Александар Берчек један од највећих глумаца на овим просторима, а он је свој таленат доказивао идући из улоге у улогу, и изнова показујући чари свог глумачког умећа.

15. 08. 2025. у 13:20

Коментари (0)