Друштво

ОД ПРАШИНЕ ЧИСТИ ОРУЂЕ ИЗ НЕОЛИТА: Весна Вучковић, једини српски археолог ангажована на пројекту у Израелу

З. Рашић

06. 01. 2021. у 08:46

ДР Весна Вучковић (49), вероватно једини музејски археолог из Србије, која је докторирала у иностранству на Аутономном универзитету у Барселони, потписала је двогодишњи уговор са познатим Археолошким институтом "Зинман" при Универзитету у Хаифи и од 11. јануара биће у Израелу, где ће проучавати алате из неолита и прелаза ка добу бакра.

ОД ПРАШИНЕ ЧИСТИ ОРУЂЕ ИЗ НЕОЛИТА: Весна Вучковић, једини српски археолог ангажована на пројекту у Израелу

- Мој посао као палеоекономиста је да одређујем вредности сировина. У Израелу ћу да радим на анализи трагова употребе оруђа у неолиту, с тим што сада то неће бити само камен већ и остале врсте материјала који они тамо ископавају - објашњава наша саговорница. - Реч је о периоду око 5.000 година пре наше ере, када је, изгледа, већ дошло до социјалног мимоилажења у друштву, почињу да се јављају класе, укључујући и занатске, па су настали специјализовани алати.

Вучковићева додаје да свака стена има своју причу и да постоје каменови различитог квалитета.

- Већ сам испитивала жрвњеве, којима се меље жито у неолитској заједници, па и касније, у бронзаном и гвозденом добу - напомиње археолог. - У Хаифи ћу више бити фокусирана на анализу трагова употребе, поред камена испитиваћу кремен, керамику, прелаз ка времену када људи почињу да се служе бакром.

Вучковићева истиче да је, Завичајни музеј у њеном родном граду, последњих година изузетно активан у истраживањима. Како каже, археологија је у граду на Црници само "зачепркана", а већ има толико необјављене грађе. Зато ће у сарадњи са Археолошким институтом из Београда и колегом Војиславом Филиповићем да припреми публикацију "Археолошка грађа Србије".

- У Параћину је локалитет Дреновац највише истражен, највише новца је ту уложено, мада је и "Мотел-Слатина", између Стакларе и Главице, доста рађен, али грађа није објављена. Раније се истраживало другим методама, а прошле су чак две деценије од последњих радова на "Мотелу" - каже Вучковићева, која живи археологију ка којој је отац Предраг није усмеравао иако је и сам био археолог.

Напротив, како каже, саветовао ју је да ту науку не уписује јер је то "мало више мушки посао". Због теренског рада уме да буде веома тежак, а без терена нема археологије. Оно што је на њу највише утицало јесу књиге. Расла је окружена огромном библиотеком коју је отац стално увећавао. Посебно из археологије.

И НА ОДМОРУ "КОПА"

- ЗА почетак, као постдокторанд, становаћу у неком студентском дому у Хаифи. Веома сам прилагодљива, немам никакав проблем да будем било где, волим да истражујем свет. У ствари, мој највећи проблем је што ми је све занимљиво, па и кад сам на годишњем одмору утрчавам у музеј и обилазим локалце да видим како живе. Ми, археолози, немамо ту границу, не умемо да раздвојимо посао од приватног живота - закључује Вучковићева.