СРБИ ГРАДИЛИ ПРВЕ СЛОВЕНСКЕ ЦРКВЕ: Археолог Марко Алексић, расветлио замагљена столећа наше историје

РАЗДОБЉЕ од седмог до 10. века, најзамагљенија су столећа историје Срба. То је сам почетак средњег века, време када се стари антички свет коначно срушио, а почели су да се рађају темељи нове Европе какву данас познајемо.

Здање из 8. века у централној Босни / Фото приватна архива

То је доба пре појаве Викинга, током које, они предузимају своје прве походе, када је Карло Велики освајао и уједињавао народе на Западу под својом влашћу, али и доба када су Словени господарили великим делом континента. Са њима су и Срби, чије се име међу првима јавља у историјским изворима.

Археолог Марко Алексић дуго је покушавао да разгрне маглу, да открије шта се догађало у времену које претходи славним Немањићима. Открића до којих је дошао ставио је међу корице књиге "Српске земље пре Немањића", која мења досадашња знања о том периоду.

- До сада се није знало да су на простору најстаријих српских земаља постојале цркве, што мења наша досадашња сазнања о времену када су Срби примили хришћанство - говори нам Алексић. - То су били најстарији до сада познати хришћански храмови у словенском свету.

"Српске земље пре Немањића" је научни одговор на питања о епохи која привлачи пажњу, па и полемике, код нас. Као један од разлога Алексић наводи недостатак извора, јер је из раздобља од седмог до 10. века сачувано најмање писаних података.

- Користио сам све расположиве релевантне изворе са Запада, из Византије, архива у Ватикану, Дубровнику, Сплиту и других места где су се сачувале локалне далматинске хронике са подацима из овог доба, али и бројне археолошке налазе и открића који досад нису били познати - каже нам. - Књига се бави историјом Срба од времена кнеза Дервана из 7. века, потом Вишеслава, Властимира, Мутимира, Часлава и других наших најстаријих познатих владара и српским племенима Неретљана, односно кнежевинама као што су Захумље и Травунија, најстаријим познатим градовима, утврђењима, насељима и грађевинама и свиме што је познато из ове епохе.

Како ова епоха већ дуго привлачи пажњу наше јавности, па и бројне расправе, Алексићева жеља била је да пружи научне одговоре на многа питања, који би били поуздани и поткрепљени и који би помогли да разумемо раздобље о коме најмање знамо, а коме се у другим срединама посвећује много већа пажња.

- Испоставило се, међутим, да сам наишао на читав низ неочекиваних и значајних открића, која су и мене изненадила - каже Алексић. - Сигуран сам да после ове књиге неке чињенице више неће моћи да се игноришу.

Алексић је посебно обрадио насеља и утврђења као што су Стон, Рас, Достиника код Сјенице и многе друге раносредњовековне локалитете. Растумачио је и најстарије сачуване податке о историји Босне, која се први пут помиње управо у ово време, у оквиру најстарије српске државе.

- Трудио сам се да користим најновију научну литературу у свету и у региону, па сам изнео и сазнања о темама као што је ново тумачење о доласку Хрвата на Балкан, о франачким освајањима на нашим просторима и њиховој политици према покореним Словенима, најстаријој писмености и писмима код Словена, као и о најстаријим писаним споменицима код Срба, много пре Мирослављевог јеванђеља - објашњава Алексић.

Занимљиво је и откриће велике грађевине у централној Босни из времена кнеза Вишеслава, која по облику и монументалности има особине владарске палате и представљала би најстарији такав пример у словенском свету.

- Посебно је интригантно откриће старогерманских слова, руна, која су урезана на једном од стубова ове палате и за које није познат сличан пример у овом делу Европе - објашњава аутор књига "Марко Краљевић, човек који је постао легенда" и "Српски витешки код".

ЕПИСКОПИЈА ГОРДОСЕРБА

НЕ зна се тачно кад су се Срби први пут ближе сусрели са хришћанством, али је то свакако било врло рано. Заправо, они би били први по имену познати словенски народ за који се може претпоставити да је дошао у директан додир са новом вером, још у време док су живели у Полабљу. У врло рана сведочанства о присуству хришћанства код Срба спадао би помен епископије града Гордосерба из 691/692. године - каже Алексић.

Препоручујемо

Свет

1 1

ВЕЛИКА ОТКРИЋА У ПОМПЕЈИ: Можемо очекивати и нова изненађења (ФОТО)

27. 12. 2020. у 13:56

Панорама

0 7

ДА ЛИ ЈЕ НАЂЕНА ИСУСОВА КУЋА? На помолу једно од највећих археолошких открића

23. 11. 2020. у 19:32

Друштво

0 4

ОЧУВАЊЕ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ ЈЕДАН ОД ПРИОРИТЕТА: Почели рестаураторски радови на археолошком налазишту Мора Вагеи

29. 10. 2020. у 18:34

Култура

4 4

ВИМИНАЦИЈУМ КАО ВРЕМЕНСКА КАПСУЛА: Археолошки институт објавио прву двојезичну луксузну монографију најпопуларнијег локалитета у Србији

22. 09. 2020. у 15:40

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације