ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ ЗА НАРОД ОДУВЕК СВЕТАЦ: Пре тачно 11 година преминуо је наш велики духовник (ВИДЕО)
НАЈВОЉЕНИЈИ српски духовник патријарх Павле преминуо је 15. новембра 2009., а следећа четири дана бескрајна река људи се даноноћно клањала његовом одру у београдској Саборној цркви.
Фото Б. Субашић
Дан када је патријарх сахрањен био је један од најтиших који је Београд упамтио, иако је у погребној поворци било више од 600.000 људи. То је био само мали део од милиона Срба који су искрено жалили човека који је био савест и утеха свом народу на крају страшног 20. века. По свом завештању, сахрањен је у порти Манастира Раковица.
Тиме се прича о патријарху Павлу није завршила, већ се наставила, само на други начин. Велики духовник је остао да бди над својим народом и да га подсећа: "Чувајмо се нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди".
Фото приватна архива
Ко не верује да је патријарх Павле за верни народ жив, нека дође у београдски манастир Раковица и посматра његов гроб.
По правилу, прва ствар коју људи ураде када уђу у порту, јесте да се јаве свом патријарху, а тек онда улазе у цркву.
Највећи број њих целива крст и стане мирно, погнуте главе, одајући почаст.
Невољници раздирани неком муком клече испред гроба, исповедају се патријарху и шапућу му молитве. Има и оних који одлазећи из манастира махну према Павловом крсту као да поздрављају драгог пријатеља.
То раде тако искрено и простодушно да се човеку учини да на трен види сићушног седобрадог старца како им одмахује.
Фото Б. Субашић
Од када је патријарх почива у Раковици, древна светиња је добила нови сјај и живот. Тешко је у њој препознати стари скромни манастир, црква и конаци су обновљени, травњаци и цветне леје су беспрекорни, а многобројни верници на послушању помажу монахињама. У средишту тог узаврелог живота је бели крст у чијем подножју сјаје патријархове речи - "Будимо људи".
- Много света долази свакодневно због патријарха Павла. Болесни, несрећни, неутешни, моле се на његовом гробу. И промене се после молитве, не можете их препознати.
СТАРИНА СЕ ПОВЕРИО
КРАЈ гроба се у једном трену на колена спушта постарији човек. Наслонио руке и главу на камен. Дуго и тихо причао је о стварима које се поверавају само Богу. И патријарху Павлу. Када је устао, изгледао је као да је скинуо неки тежак терет са плећа.
Патријархов гроб је гроб светитеља, место велике моћи и Божје благодати. Чуда се ту дешавају - с дубоком вером нам је испричала Љубица која проводи много времена у манастиру испуњавајући послушања, само да би била што дуже у близини патријарха Павла.
Фото Б. Субашић
Патријархов крст целивају и млади људи, деца деведесетих... Они као једину светлу личност тих мрачних времена памте скромног верског поглавара Срба кога су сретали како жустро пешачи, или се вози градским превозом.
- Рођен сам 1995. и сећам га се из тролејбуса, када ми га је отац показао и рекао: "Сине, то је чика Паја, наш народни патријарх" - причао ми је Иван, високи, спортски одевен младић, с минђушом у уху. - Сада знам да је био истински хришћанин, праведник, скроман, храбар...
Фото Ж. Кнежевић
Српски светац са улице и из градског превоза.
- Патријарх је једини који је деведесетих уливао наду да вреди бити човек, када то није било баш на цени. Његово "Будимо људи", било је јаче од свих политичких говора - надовезао се Димитрије који је са супругом Милицом и синчићем Василијем дошао да поздрави свог патријарха.
- Био је човек. И светац. Баш зато што је био велики и исправан човек - тихо је рекла Милица и целивала мермерни крст.
Фото Б. Субашић
Камен није био хладан. Безбројне руке и усне које га додирују чине га топлим, као да је жив.
Препоручујемо
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (3)