ОДНОСИ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ У ПОСЛЕДЊА ДВА ВЕКА: Шта смо узели од предака, а шта дугујемо потомцима
ОДАКЛЕ долазимо, ко смо, куда идемо, питања су која, као измаглица, лебде над реком људске историје.
Фото архива В. Н.
Сваки човек и сваки народ, у свом цивилизацијском ходу, изнова и изнова мора да одговара на питања на која одговора нема, изузев у тражењу одговора. Ко смо, одакле смо, куда идемо? И шта је историја, осим сазнања да више видимо зато што стојимо на раменима оних који су живели пре нас? И где почиње историја, ако не у свести да овај свет није наш јер смо га позајмили од предака, и да га дугујемо потомцима.
Такав поглед на свет је вековима посебно негован на простору на коме је формирана црногорска држава и преношен на готово све крајеве у којима су живели Срби. И самим тим, откако су Србија и Црна Гора, ослобођене југословенског баласта, саме остале да стоје, као посебне државе на светској позорници, и које су свакакве невоље снашле, најприродније је било да Београд и Подгорица заједно приступе изради једног озбиљног погледа на историјска кретања. Без оптерећења пропалом комунистичком идеологијом и југословенством. Ваљда су нас заједничке и понаособ големе несреће научиле да ће само они који буду добро познавали модерну, објективну, двовековну историју обеју држава моћи да разумеју шта се то учинило са нама и шта нам ваља чинити.
Да ли на овом месту треба набрајати све разлоге за један такав подухват? Да ли је неопходно подсећати колико су се житељи ових простора, у сталним балканским миграцијама, мешали, саживљавали, орођавали, помагали једни другима, колико је Црногораца населило Топлицу, Шумадију, Војводину... Колико је Црногораца одшколовано у Београду добијајући кредите из српских фондова за ту намену, а већина их никад није враћена. Ко је утемељио прве факултете и Универзитет у Црној Гори...
И уместо заједничког пројекта о заједничкој прошлости, а самим тим и будућности, годинама је на делу био принцип "психологије малих разлика", како би то рекао историчар Предраг Марковић. У Црној Гори, режим који је недавно сишао са политичке сцене водио је политику у којој се Српство перфидно омаловажавало и темељно се мењало све оно што нас је вековима спајало. У име садашшње и долазећиих генерација дајмо реч нашим прецима, преко архивских грађа, забележених сећања, мемоара, написаних књига. Можда нам то помогне да утврдимо ко коме шта дугује, ко је чинио неправде и ко смо и одакле долазимо...
Препоручујемо
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)