Друштво

ХРВАТСКО ПРОЛЕЋЕ: Почетак распада земље која се звала Југославија

20. 10. 2020. у 07:00

ОТЦЕПЉЕЊЕ Хрватске из заједничке државе почело је пуне две деценије пре распада Југославије.

ХРВАТСКО ПРОЛЕЋЕ: Почетак распада земље која се звала Југославија

Хрватско пролеће или Масовни покрет у потпуности је оголио националистичке и сецесионистичке аспирације Хрвата, али и потврдио њихово опредељење да Југославију виде само као воз којим ће стићи до сопствене државности.

Маспок је показао и методологију оваквог наума - спрегу комунистичких лидера са наводним установама културе, Матицом хрватском пре свега, Римокатоличком црквом и изузетно екстремном проусташком емиграцијом. У овим круговима, свега коју деценију раније, по сличној матрици створена је и атмосфера која ће довести до геноцида Срба у НДХ.

Иако рођен у другачијим околностима, Маспок је у основи неговао исте вредности, а правдан је и сличним аргументима о великосрпској хегемонији, израбљивању и запостављању Хрватске, коришћењу њених природних ресурса... Познати "пролећар" Фрањо Туђман на истој матрици и 1991. прогласиће "остварење хиљадугодишњег сна Хрвата о сопственој држави".

Хрватски националисти су наметнули атмосферу неповерења према Југославији, и играли су успешно на карту "опљачканости и осиромашености хрватске нације", угрожености хрватског језика и латиничког писма и гушењу хрватске речи на југословенском културном простору.

Тито се сурово обрачунао са "маспоковцима", али то не умањује његову одговорност за бујање Хрватског пролећа. Броз је годинама пажљиво неговао хрватско руководство и у тишини их подстицао. Наравно, само до мере у којој му је то одговарало. У сплету унутрашњих и спољних фактора, уз тихо деловање његових верних сарадника Едварда Кардеља и Владимира Бакарића, донета је одлука о гушењу покрета који је већ потпуно заокупио Хрватску. То ће, међутим, бити само увертира за сличан обрачун који ће убрзо бити виђен и у Србији - сменом либерала.

Хрватски национализам свакако није угушен у Карађорђеву 1971. године. Он је само скинут са јавне сцене, са које се повукао у такозвану унутрашњу емиграцију. Његови главни експоненти у тишини наставили су да кују планове који ће 1991. године почети да се остварују.