Друштво

ЦЕЛО СЕЛО - МАЈКА И СИН: Вероника и Слободан Пешкир једини су становници заборављеног места Пиштинци код Сремске Митровице

С. КОСТИЋ

14. 10. 2020. у 17:55

ЈЕДИНИ становници напуштеног села Пиштинци, између Старе Бингуле и Дивоша на подручју Сремске Митровице су Вероника Пешкир (72) и њен син Слободан (49).

ЦЕЛО СЕЛО - МАЈКА И СИН: Вероника и Слободан Пешкир једини су становници заборављеног места Пиштинци код Сремске Митровице

Село у којем је пре пет деценија живело тридесетак становника, данас има свега два житеља и десетак оронулих, у коров зараслих сеоских кућа.

Мада и неки старији Сремци из ових крајева не знају за ово село, до њега се долази само летњим путем. Најлакше и најједноставније из Старе Бингуле одакле је удаљено два километра. Ушушкано у долину, скривено међу њивама и воћњацима, на улазу у њега почињу одмах куће.

- Моји су се овде доселили када сам имала осам година. Тада је било више од 30 становника, имало је и деце, ишли смо у школу у оближњу Стару Бингулу. Временом људи су почели да се исељавају и куће да продају - прича Вероника за "Новости", док намирује стоку и ишчекује сина да се врати из набавке и обављања неких неодложних послова.

У Пиштинцима има струје, телефоније, али је водоснабдевање велики проблем. За ову старицу то је и највећа мука јер треба свакодневно напојити краву, три крмаче и 100 комада живине.

- Доносимо воду од комшије, он има бунар, а када је овако кишни период онда нема проблема. Лети често пресуши због врућина, а зими топимо снег да бисмо могли да напојимо стоку - прича ова жена и кроз уздах нам каже да јој је најжалије што њен син не ради у некој фирми.

- Био се оженио, али га је напустила жена - сетно прича Вероника. - Супруг Илија је умро има већ четири године...

На једној од оронулих кућа стоји табла са називом: Улица Бранка Радичевића, исписана ћирилицом и латиницом. Уместо асфалта блатњав летњи пут, а куће једна до друге у корову до крова. Власници ових кућа као да одавно нису долазили овде. Тек испред једне очуване куће, трава је покошена, прокрчено, као да у њој неко живи... А, мала капијица отворена. На стазици седи пас...

- Ово је кућа комшије Жељка. Живео је с нама у селу, а умро је пре месец дана. Иза њега је остао овај пас... Бринемо о њему, хранимо га, а он чува Жељкову кућу. Сада нам је баш празно када немамо више никога овде - говори кроз сету Вероника. - Више и не знам ко је власник ових других кућа, јер су се стално мењали. Скоро нисмо видели да је неко нови долазио у село. Ја, никада нисам ни размишљала да се иселим одавде.

ПОШТА

У ПИШТИНЦИМА пошта је долазила до седамдесетих година, а онда како су се временом људи одсељавали, тако је оно сада остало готово пусто... У старим списима наводи се да је село постојало када су Турци владали Сремом...