САНТАНА ТРАЖИ ДА СЕ КРСТИЋ ДОДАТНО ПОКАЈЕ: Генерал је одслужио 28 од 35 година затвора а поново му је одбијен захтев за условни отпуст

ХАШКИ осуђеник генерал Радислав Крстић, ратни командант Дринског корпуса ВРС, стар 78 година, тешки ратни инвалид кога су у британском затвору клали исламски екстремисти и шиптарски криминалци, тешки хронични болесник после 28 година затвора, које је већим делом провео у изолацији, поново није добио условни отпуст.

Foto: Printskrin, ICTY

 "Нема доказа који би показали постојање хуманитарних разлога и оправдали поништавање негативне процене", навела је Габријеле Гати Сантана, председница Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунала у одлуци о одбијању захтева за превремено пуштање на слободу.

Она сматра да је Крстић "недовољно исказао кајање" иако има "неколико важних знакова његовог напретка ка рехабилитацији" као што је подршка Резолуцији УН којом се успоставља Међународни дан сећања на геноцид у Сребреници. Она заобилази и чињеницу да његово руком писано "признање" из 2024. да је лично учествовао у геноциду било прилог уз тадашњу молбу за превремено отпуштање. То писмо је писао стар и болестан човек, сломљена особа која је после 26 година робије у четири државе и седам затвора, прихватила правно контроверзне пресуде Хашког трибунала из 2001. и 2004. али ни у тој очајничкој молби није оптужио српски народ, ни Војску РС "Волио бих да сви разумију да геноцид не може да почини један народ, да не постоје геноцидни народи, већ да су геноцид у Сребреници починили појединци, да су једино они криви, да за своја дела и недела треба да одговарају и да сам нажалост и ја један од њих".

Такво посипање пепелом је недовољно, поручила је Крстићу судија Сантана у образложењу одбијања актуелне молбе за отпуст, позивајући га да се додатно покаје, што изгледа укључује и измишљање ствари које не зна: "Подстакла бих Крстића да настави да размишља о догађајима који су довели до његове осуде, о својим делима и пропустима, као и о утицају његовог понашања на почињење злочина, те да темељно размотри постоје ли било какве информације које би могао да пружи, а које би могле да помогну у националним кривичним поступцима или идентификацији локација посмртних остатака несталих особа."

Крстићев случај сматра се прекретницом у раду Трибунала. Он је ухапшен 1998. на основу тајне оптужнице за "заверу да се геноцид изврши", а та квалификација се касније користила у оптужницама за све српске војне и политичке руководиоце. Крстић је 2001. првостепено осуђен на 46 година затвора, пресудом којом се по први пут један злочин почињен на просторима бивше Југославије квалификује као геноцид. Жалбено веће Хашког трибунала 2004. квалификацију "директног извршиоца геноцида" мења у "помагача и подржаваоца геноцида" и смањује му казну на 35 година затвора.

Foto: Википедија СДС Соколац

Пресуда је промењена јер у међународном праву постоји јасна разлика између масовног убиства и геноцида, за који се мора доказати специфична намера да се једна група физички уништи.Никада није пронађен ниједан писани документ, наређење или план цивилних или војних власти РС који експлицитно налаже уништење муслимана у Сребреници. Чињеница да су жене, деца и старци организовано транспортовани на територију под контролом Армије БиХ директно побија постојање намере биолошког истребљења.

Због тога што у званичним документима и наређењима није било директног доказа о геноцидној намери, Жалбено веће Хашког трибунала је у пресуди Крстићу 2004. прибегло контроверзном правном преседану: суд је без материјалних доказа закључио да се намера о геноциду може доказати посредно, на основу размера и систематичности извршеног масакра над војноспособним мушкарцима. Жалбено веће је тада преиначило првостепену пресуду Крстићу, јер је Суд утврдио да код њега није постојала геноцидна намера, нити је он био део удруженог злочиначког подухвата, али ипак је проглашен кривим за "помагање и подржавање геноцида".Управо због тога, аргумент да се ради о стравичном масакру и ратном злочину а не геноциду, остаје најснажнији правни аргумент противника хашких пресуда.

ПРЕСЕКЛИ  МУ ГРКЉАН У ЋЕЛИЈИ

НА издржавање казне Крстић је упућен у британски затвор "Вејкфилд", где су га умало убила тројица муслиманских затвореника, предвођена Албанцем Индритом Краснићијем. Они су упали у ћелију, пресекли му жилетима гркљан и оставили га да искрвари. Захваљујући реакцији затворског особља је преживео, а после је премештен у затвор "Лонг Лартин", са великим бројем осуђених за исламски тероризам. Крстић због претњи није смео да изађе из ћелије, па га је Трибунал 2011. вратио у Схевенинген одакле је је 2013. пребачен у Пољску. Враћен је у Хаг 2023. јер је одслужио две трећине казне, па је по пољским законима требао да буде пуштен. У априлу 2025. је пребачен у затвор у Естонији, али и по тамошњим законима он је 2026, испунио услове за условни отпуст. Затворске власти су суду доставиле и службену оцену да се понаша добро, и да је затворском психологу вербално признао злочине и изразио кајање.Потврђено је и да има озбиљне, хроничне здравствене тегобеи да је тежак инвалид

Препоручујемо

Друштво

0 1

ДЕЦА ПРЕДЛАЖУ - КРАВАШИЊАЦ: На такмичење за најбољу српску реч већ стигло доста предлога

13. 07. 2026. у 17:00

Друштво

0 0

ВРЕДНИ САВЕТИ ЗА БУДУЋЕ СТРУЧЊАКЕ: Каријерне радионице компаније НИС за младе

13. 07. 2026. у 16:00

Друштво

0 1

ЗЕМЉОТРЕС ПОГОДИО СРБИЈУ: Тло се затресло на југу, огласио се Сеизмолошки завод

13. 07. 2026. у 15:38

Друштво

0 2

ОБРАТИТЕ СЕ ПР СЛУЖБИ: Из Wizz Air-a држали конференцију, а нису хтели да одговоре зашто ризикују животе путника (ВИДЕО)

13. 07. 2026. у 13:06

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације