КРВАВО БЛАГО НДХ: Опљачканим златом плаћали ћутање западних савезника

Нормализација злочина из Другог светског рата је систематски подухват у геополитичкој шаховској партији која је почела завршетком Другог светског рата.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Ко зна да ли би се икада сазнало за саучесништво западних савезника у бекству врха НДХ и преношење опљачканог "крвавог злата" из Загреба у Рим, да Светски јеврејски конгрес није 1997. притиснуо Клинтонову администрацију да отвори строго поверљиве архиве о судбини блага које је опљачкала и сакрила Хитлерова Немачка.

Тим Стејт департмента од 11 агенција којима је руководио заменик државног секретара Стјуарт Ајзенштат начинио је од тог материјала две обимне књиге. У поглављу "Судбина ратне усташке ризнице", као кључни документ је цитиран строго поверљиви извештај који је 21. октобра 1946. саставио Емерсон Бигелоу, официр прекоокеанске обавештајне јединице при Министарству финансија САД. Депеша је садржала прецизне информације које је Бигелоу добијао од инфилтрираних агената унутар италијанских банкарских и дипломатских кругова, а извештај је послат директно Харолду Глесеру, тадашњем директору Одељења за монетарна истраживања Министарства финансија САД.

Foto: Printskrin, Vikipedija

У њему се наводи да се у Ватикану налази више од 350 милиона швајцарских франака у "усташком злату" које је донето из Загреба и упозорава се да то нису оригиналне полуге са жиговима предратне Југославије. Бигелоу објашњава да је реч о новоизливеним полугама од злата коме су тако уклоњени трагови порекла. Амерички обавештајци су знали да се у усташкој ризници налазе злато, накит, породично сребро и девизе који су отимани од жртава одмах по хапшењу или на самом улазу у логоре, укључујући златне зубе. Драгоцени метали су претапани у полуге да би им се дао изглед регуларних монетарних резерви.

Када је постало јасно да НДХ пропада, Анте Павелић и његов министар финансија Владимир Кошак наређују евакуацију трезора. Злато је спаковано у сандуке и транспортовано делом камионима ка Аустрији, а делом пругом преко Словеније. Функционери НДХ крију део злата у аустријским местима под британском окупацијом, али највећи део се, уз помоћ католичког свештенства наклоњеног усташком покрету, пребацује преко Алпа у Италију. Крајња дестинација био је Завод Светог Јеронима у Риму, као седиште усташке емиграције, одакле је злато пребачено иза зидина Ватиканске банке, наводи Бигелоу у извештају.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Он је у депеши известио да је део тог блага одмах конвертован у лире да би се финансирао рад усташке емиграције у Италији, упозоривши претпостављене да Ватикан користи суверени статус и дипломатски имунитет да би спречио било какву контролу или инспекцију савезничких војних власти.

Када је Бигелоуов извештај као документ декласификован, подаци у њему који оптужују Ватикан су изазвали шок и на сцену је ступио Стејт департмент, на чијем је челу била Мадлен Олбрајт. Да би амнестирали Ватикан, амерички званичници су почели да тврде да је Бигелоу послао само "сирову обавештајну информацију", која је "недовољна за покретање правне акције против Ватикана". Маргинализоване су пратеће депеше у којима је Бигелоу извештавао да је део злата НДХ од око 150 милиона франака пребачен из Ватикана у Швајцарску и Јужну Америку. Истина је поново жртвована ради политичке нагодбе.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Тако је заташкана и прича о конвоју са "усташком ризницом" који су пратили Павелић и његових 1.500 највернијих убица кроз хаос маја 1945. Тај пут су документовали амерички обавештајци, али ти документи су деценијама били строга тајна, јер су сведочили о једној од највећих завера Другог светског рата. По њима, евакуација државног трезора НДХ, са процењених 40 до 70 тона злата, почела је између 4. и 6. маја 1945, а злато и валуте пребацивани су у 20 до 28 камиона (зависно од извора који извештава и фазе пута).

Врхушка НДХ се повлачила у десетинама луксузних цивилних аутомобила, а уз Анту Павелића били су министри попут Ловре Сушића, Андрије Артуковића, Вјекослава Вранчића, које је чувало око 1.500 до 2.000 припадника Поглавниковог тјелесног здруга (ПТС) и одабраних усташких формација. Колоне су ушле у Аустрију преко Корушке, а по доласку у британску окупациону зону у Аустрији, усташки врх је ступио у директну везу са британским официрима на терену (помињу се везе са 5. британским корпусом). Британци су лидерима НДХ обезбедили британске војне униформе, војне камионе и лажне пропуснице, а логистику за ову огромну колону обезбеђивала је делимично њихова интендантура, а највећим делом католичка мрежа која је већ била спремна за прихват.

Колона са више од 20 камиона и хиљаду и по наоружаних људи на путевима Аустрије и северне Италије 1945-1946. била је итекако уочљива и амерички Контраобавештајни корпус (CIC) и британски MI6 су знали за сваки њен корак, али њен пролазак је омогућен јер је постигнут договор на највишем нивоу између Вашингтона, Лондона и Ватикана.

Архив Борбе

Британци су, по каснијим Павелићевим тврдњама, запленили највећи део злата на граници, али хрватска емиграција није веровала у ту причу, оптужујући за крађу поглавника и његове најближе сараднике. Министар финансија НДХ Владимир Кошак је током испитивања тврдио да евакуација није била хаотично бекство са свим златом у једном конвоју, већ да су постојале три одвојене емисије и транспорта злата и девиза још пре маја 1945. године. Према његовим речима, значајан део средстава је унапред био депонован или планиран за трансфер преко Швајцарске и неутралних канала, а не у камионима који су ишли заједно са војском у Корушку.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Агент америчког Контраобавештајног корпуса (CIC) Вилијам Гоуен је током истраге у Риму (1946-1947) врбовао као инсајдера домобранског пуковника Ивана Бабића, који је носио британску униформу. Он му је потврдио да је током 1946. око 10 камиона натоварених златом стигло из Швајцарске у Рим, где је оно истоварено у Заводу Светог Јеронима, главном усташком логистичком средишту. Према Гоуеновим налазима, Бабић је по задатку дошао у Рим да би служио као посредник у комуникацији између пребеглог Анте Павелића и британских власти, преко њиховог амбасадора при Ватикану, Д'Арсија Осборна.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Када је Гоуен лоцирао Павелића и идентификовао злато, из Вашингтона и Лондона је стигло изричито наређење: "Не дирати", јер су западни савезници у Хладном рату усташе, финансиране крвавим златом, видели као корисну будућу герилу. Два кључна имена која стоје иза овог плана су управо Ален Далс, шеф Канцеларије за стратешке студије (ОСС) у Швајцарској, касније директор ЦИА и британски премијер Винстон Черчил. Далс је већ од 1944. у Берну водио тајне преговоре са нацистичким генералима (операција "Санрајз" / Sunrise) око сепаратног мира на Западу. Британци су пустили конвој после договора са Ватиканом да се те усташе сачувају за будући сукоб са Стаљином.

Кључна личност на терену у овом подухвату био је професор Теолошког факултета у Загребу и фратар Крунослав Драгановић, врхунски обавештајац, хладнокрвни логистичар и званични пуномоћник Владе НДХ при Ватикану, који је уживао апсолутно поверење папе Пија Дванаестог. Он је из Завода Светог Јеронима у Риму руководио мрежом за евакуацију нациста и лично обезбеђивао ватиканске личне карте и пасоше Црвеног крста за Анту Павелића (који је једно време скриван у Ватикану под именом отац Пабло Гомез), Клауса Барбија ("касапина из Лиона"), Адолфа Ајхмана и Валтера Рауфа (изумитеља душегупки, "гасних камиона").

Крунослав Драгановић био је вишеструки агент који је радио и за амерички CIC, за чији је рачун проналазио, врбовао и пребацивао научнике и обавештајце из Хитлерове коалиције у Јужну Америку. Мотив ове сарадње био је прагматизам великих сила на прагу новог рата: Ватикан је обезбеђивао дипломатски имунитет, Драгановић је оперативно имао улогу "министарства за евакуацију", а Далс и Британци су обезбеђивали физичку сигурност на путевима и границама. Усташко злато било је погонско гориво те машине, коришћено за подмићивања, куповину бродских карата и стварање нових живота за ратне злочинце у Аргентини. Савезницима није требало то злато за њихове државне буџете - требало им је да Драгановић њиме финансира "прљаве послове" за које званични Вашингтон и Лондон нису смели да буду оптужени.

Препоручујемо

Друштво

0 2

НУДЕ И УСТАШКЕ КАМЕ НА АУКЦИЈИ Анализа "Новости": Крваво благо НДХ - Шта се крије иза покушаја нормализације нацизма (ФОТО)

02. 06. 2026. у 08:00

Регион

0 7

ПОНОСНИ НА УСТАШТВО, ОРИЛО СЕ „ЗА ДОМ СПРЕМНИ“: Хаос широм Хрватске, полиција хапсила матуранте (ВИДЕО)

22. 05. 2026. у 19:01

Регион

0 0

ПЛЕНКОВИЋ И ПЕНАВА У КЛИНЧУ: Актуелна коалиција највеће хрватске странке и крајње десне опције у озбиљној кризи

03. 06. 2026. у 06:30

Регион

0 0

БРУКА ХРВАТСКЕ - "УБИЈ СРБЕ" Држава одобрила обнову куће Срба повратника, дочекала их мржња: "Најтужније је што ни не знају шта АЦАБ значи"

02. 06. 2026. у 19:52

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације