ЗЕМЉУ И ВОДУ УБИ НАМ КРИЛАТИЦА - ШТО ВИШЕ ПЕСТИЦИДА ТО БОЉЕ: Интервју - Др Ивица Димкић, научник на Биолошком факултету

БРЗИ пораст светске популације довео је до интензивне потражње за пољопривредним производима високог квалитета и количине. Сходно томе, у последњих 40 година употреба хемијских ђубрива и пестицида повећана је око 10 пута.

приватна архива

Хемијски пестициди представљају најканцерогеније супстанце које лако доспевају у околину. Они повећавају приносе са једне стране, али доводе и до оштећења земљишта, биодиверзитета и микробиолошких заједница са друге стране. Алтернативе попут примене корисних бактерија и гљива могле би да обнове ослабљено здравље земљишта и одрже продуктивност без дугорочних трошкова.

Ово у разговору за "Новости" каже др Ивица Димкић, научни саветник за ужу научну област Микробиолошка биотехнологија на Биолошком факултету, Универзитета у Београду, чија су истраживања усмерена на изналажење природних средстава која би се користила у пољопривреди код било које културе и заменила вештачка ђубрива и друга хемијска средства. Наш саговорник налази се и на листи изврсности Министарства науке међу 10 одсто најбољих истраживача у Србији и то други пут заредом.

Бави се истраживањем алтернативних биопроизвода који би заменили вештачка ђубрива и пестициде који се, како нам појашњава, користе глобално у пољопривреди како би се спречила штета од биљних патогених микроорганизама и штеточина, са циљем минимизирања губитака усева и очувања њиховог квалитета.

Да ли би нова средства умањила приходе, с обзиром на то да се вештачка ђубрива користе и да побољшају род?

- Различите врсте микроорганизама пре свега бактеријских сојева могу комбиновати неколико корисних особина, укључујући растворљивост фосфора, фиксацију азота, производњу хормона раста, ослобађање ензима и стварање антимикробних једињења. Ове способности побољшавају коришћење хранљивих материја, штите биљке од патогена и повећавају толеранцију на стрес. Примењени као појединачни сојеви или у микробним конзорцијумима, могу повећавати приносе, побољшати здравље земљишта и смањити ослањање на синтетичке агрохемикалије. Додатно производња и употреба органоминералних компоста биљног порекла заједно са корисним микроорганизмима може допринети одрживости здравља земљишта и здравијој производњи хране.

А, шта показује пракса?

- Употреба вештачких ђубрива је у порасту и то због доступности, мање цене и лаке примене. Наши фармери се и даље држе старе крилатице - што више то боље - у смислу употребе правилне количине и концентрације датих ђубрива и пестицида. Већа употреба хемикалија доводи до загађења животне средине, директно до погоршања здравља људи и последично до утицаја на климатске промене којима сви сведочимо последњих година.

Колико је храна коју једемо загађена?

Зависи генерално од произвођача те хране и њиховог придржавања правила у третману биљних култура. Сведоци смо последњих година све чешћег повраћаја произведене хране у Србији, за потребе извоза са територије наше земље у земље Европе и света где су регулативе у погледу присутности и детекције пестицида стриктније, јер тако произведена храна често не пролази овакве контроле од надлежних институција.

Шта је са земљиштем и водом?

- Загађење и деградација земљишта спадају међу главне еколошке изазове у Србији, што директно погађа пољопривреду, здравље људи и квалитет воде. Земљиште у Србији није свуда једнако загађено. Постоје региони у којима је земљиште озбиљно угрожено попут Бора, Мајданпека, Колубаре и Костолца где је концентрација токсичних метала у земљишту забрињавајућа. Србија годишње губи огромне количине плодног земљишта, због прекомерне употребе пестицида и вештачких ђубрива, одржавања монокултура по више година, а такође крчење шума и лоша обрада додатно погоршавају стање. Са друге стране непостојање адекватних система наводњавања у великој мери доводи до повећања салинитета земљишта, а тиме и до смањених приноса усева. Додатно, суше и екстремне падавине узроковане климатским променама додатно деградирају земљиште. Свакако, проблем здравља земљишта је дугорочан и захтева боље управљање и заштиту.

Ви сте на листи међу 10 одсто најбољих истрживача у Србији?

- Веома сам захвалан Министарству науке, технолошког развоја и иновација, које је у пређашњем сазиву успоставило ову листу изврсних научника и начинило корак набоље у погледу статуса истраживача и научника. Изузетна ми је част да сам други пут на поменутој листи изврсних научника, а сада и у највишем научном звању - научни саветник из области природно-математичких наука. Конкуренција је заиста јака и велика је част бити међу првих 10 одсто научника Србије. Сем додатка на плату уз одговарајући корективни коефицијент, а који значајно олакшава свакодневни живот, значај овакве листе помаже научницима који су тек на почетку каријере, па чак и оним старијим да се стално усавршавају и побољшавају научне резултате, са циљем додатног подстицања научне продуктивности, квалитета истраживања и међународне видљивости њиховог научног рада.

Препоручујемо

Друштво

0 0

МИЉАНА ЛОЋКИЋ КУПИЛА КУЋУ ЗАХВАЉУЈУЋИ АКЦИЈИ КОЈУ ЈЕ ПОКРЕНУЛА "МЕДИЈСКА МРЕЖА": Њене ћеркице коначно имају дом! (ФОТО)

14. 07. 2026. у 20:12

Друштво

0 0

НЕПРЕГЛЕДНЕ КОЛОНЕ НА ПРЕЛАЗУ ШИД: Ево колико теретњаци чекају на излазу из Србије

14. 07. 2026. у 19:48

Друштво

0 0

СРПСКИ СПОРТ СТИЖЕ ДО ЈАПАНА: Београдски ДИФ и удружење „Ханами“ потписали споразум о сарадњи

14. 07. 2026. у 18:16

Друштво

0 0

ПОЛИЦАЈКА НАПИСАЛА "УНИФОРМУ ПЛАВУ": Премијера на свечаности МУП-а (ВИДЕО)

14. 07. 2026. у 18:06

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације