Ово злато је корак ближе мојим сновима о Кембриџу: Вања Јеловац за "Новости" после великог успеха на Математичкој олимпијади у Француској

НА пролећном сунцу Бордоа, међу виноградима и старим каменим фасадама које памте векове, ове године писала се једна посебна прича - о знању, упорности и девојкама које су доказале да математика нема границе. На Европској математичкој олимпијади за девојке, одржаној од 9. до 15. априла, ученице из Србије постигле су успех које ће се памтити.

Фото: Математичка гимназија

Три медаље - златна, сребрна и бронзана, стигле су у Србију, заједно са осмехом, поносом и тихим доказом да се највећи успеси рађају из љубави према знању. У екипном пласману, наша земља је заузела високо шесто место међу 41 европском екипом, док је укупно учествовало 67 тимова из целог света. Иза тог резултата стоје сати рада, године припрема и вера да је могуће достићи врх.

Најсјајније одличје освојила је Вања Јеловац, ученица трећег разреда Математичке гимназије у Београду, сребрну медаљу Нина Шушић, ученица другог разреда Математичке гимназије, док је бронза припала Ирини Станишић из Прве крагујевачке гимназије. Део тима била је и Мина Павловић, такође из Прве крагујевачке гимназије, која је заједно са својим колегиницама допринела овом изузетном екипном резултату.

Освојено злато има посебну тежину, јер је Вања на ово такмичење дошла први пут. Задатке је решавала под температуром, прехлађена, али непоколебљива.

- Пресрећна сам, али није било лако - рекла је Вања за "Новости", непосредно након свечане вечере у Бордоу. - Такмичење траје два дана. Сваког дана решавамо по три задатка, а имамо четири и по сата. Када их први пут видите, запитате се - шта је ово? Тек после сат времена почнете да улазите у ритам.

Објашњава да, иако време делује дуго, заправо пролази у трену када се суочите са задацима такве тежине.

- Управо то и чини успех већим - додаје са осмехом.

За Вању, ово није први сусрет са међународном сценом. Прошле године учествовала је на Балканској олимпијади из математике као једина девојка у тиму Србије и тада освојила бронзану медаљу. Ипак, каже да јој је овогодишње злато посебно драго.

- Мој највећи сан је да упишем Универзитет Кембриџ - открива нам ова златна девојка. - Америка ми је далеко, а Кембриџ је међу најбољим школама када је математика у питању. Пут није лак, нарочито због финансија, али надам се да ће ми овај резултат помоћи да добијем стипендију.

Foto: Фото: Математичка гимназија

POGLEDAJ GALERIJU

Њена љубав према математици, како каже, није пролазна фасцинација. Заљубила се у теоријску "суву" математику. Жели да се бави науком, да предаје. То је нешто што заиста воли и испуњава је.

А све је почело још у вртићу. Док су друга деца сабирала јабуке кроз игру, васпитачице су приметиле да се Вања издваја. На њихов предлог, родитељи је уписују у школу математике. Данас, са златом око врата, она се сећа и свог првог великог успеха - максималног броја поена на такмичењу "Кенгур" у четвртом разреду основне школе.

- Тада сам схватила да је могуће бити на врху - каже она. - Пре тога сам мислила да су то нека деца која само уче, не иду напоље... Али када сам видела да је могуће решити све задатке и освојити максимални број поена све се променило. Разјаснила сам у глави да оно што замислим, ако се потрудим могу и да урадим. Тако је и било.

Овакви успеси се не постижу кратким припремама, још мање случајно. Како објашњава Вања, за велика такмичења спрема се годинама - кроз континуиран рад, решавање задатака и праћење олимпијада широм света. Ипак, упркос обавезама, труди се да пронађе време за породицу и пријатеље, и признаје да сви они понекад буду ускраћени за део ње.

- Имам трему пред такмичење, и док чекам резултате. Али ваљда је то део свега.

Поред математике, Вања воли филмове, одлазак у теретану и дружење. Иако јој је и физика блиска, математика је, каже, однела превагу.

Посебан утисак из Бордоа носи и дружење са девојкама из других земаља. Размењивале су поклоне, обилазиле град. Атмосфера је била опуштенија него на другим такмичењима.

Из Месечеве луке, како називају Бордо, ове девојке са собом носе много више од медаља - искуство које се не заборавља, нова пријатељства и потврду да се труд и знање увек препознају. Њихов успех није само лични, већ и порука свима који долазе после њих да се снови могу достићи уз рад, упорност и веру у себе. Међу врхунским младим математичаркама света, данас се све чешће чује и српски језик, као знак да наша земља има генерације које су спремне да померају границе и освајају највише врхове знања.

Препоручујемо

Друштво

0 0

Од едукације у школама до подкаста: Како платформа „ЗДРАВА ХРАНА СВАКОГ ДАНА“ подстиче здравије изборе свих генерација

16. 04. 2026. у 16:00

Друштво

0 1

„Градска чистоћа“ отпочела са третманима сузбијања ларви комараца на јавним површинама

16. 04. 2026. у 15:30

Друштво

0 0

Ратко Младић је дезоријентисан, тешко говори: Син српског генерала за "Новости" о стању оца након можданог удара

16. 04. 2026. у 15:05

Друштво

0 0

Вероучитељка објаснила: Ово је Светла недеља - недеља у којој се не пости средом и петком

16. 04. 2026. у 12:35

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације