ЧИТАЈУ БЕЗ ГРЕШКЕ, АЛИ НЕ ЗНАЈУ ДА ВЕЖУ ПЕРТЛЕ: Почело тестирање предшколаца за упис у први разред, не мери се само знање већ и спремност

ЗНАЈУ да читају, али не знају да вежу пертле. Без грешке изговарају речи на енглеском, а застану када треба да их кажу на српском. Могу да наброје планете Сунчевог система, али не разликују воће од поврћа.

Фото: Б. Милошевић

То су утисци са претходних тестирања будућих првака, генерације која одраста брже него икада, али не нужно и спремније за оно што школа тражи. Од данас почиње нови круг тестирања предшколаца који ће и септембру сести у школске клупе, а у њој их је око 65.000.

Полазак у школу одувек је био један од оних тренутака који се памте целог живота и за дете и за родитеље. Граница између безбрижног детињства и света у којем почињу прве обавезе, одговорности и очекивања. Када малишани први пут седну пред школског психолога, не мери се само њихово знање, већ и спремност да закораче у ново поглавље живота.

Како објашњава Мира Стаменковић, психолог ОШ "Никола Тесла" у Винчи, тестови су стандардизовани и исти као пре деценију и више. Тестирање траје између 30 и 40 минута, а процењује се општа информисаност, логичко размишљање и перцептивне способности.

- Питања из информисаности траже, рецимо, да деца препознају воће и поврће, да знају како се зову животиње или да разликују основне појмове из свакодневног живота - наводи Стаменковић. - Из године у годину примећујемо да су слабији када је у питању предзнање. Дешава се да помешају воће и поврће или да као делове дрвета, прво наведу рупице и птичице, уместо корена, стабла и крошње.

Она наглашава да познавање слова и бројева није пресудно за каснији успех у школи. Дете које већ зна да чита и пише не мора нужно бити успешније од вршњака који то тек треба да науче.

- Много већи изазов представљају слабији фонд речи, недовољно развијен говор и слаба концентрација - истиче Стаменковић. - Реч је о генерацији која одраста уз екране. Такво окружење успорава социјални развој, сужава комуникацију и утиче на начин на који деца доживљавају свет. Деца данас често не препознају занате. Не знају, на пример, шта ради кројач. То су појмови који су раније били део свакодневице, а данас полако нестају.

Посебан парадокс, додаје, јесте однос према језику. Родитељи се често поносе тиме што њихово дете одлично говори енглески, али истовремено не влада довољно добро сопственим матерњим језиком и има ограничен фонд речи.

- Лепо је да деца уче стране језике, али је важно да најпре развију матерњи - сматра Стаменковић. - Због свега тога, чак око 80 одсто родитеља добија препоруку да више времена проводи у разговору са децом, да заједно цртају, причају, уче основна правила комуникације, попут тога да не прекидају саговорника и да пажљиво слушају.

Досадшања искуства су показала да се предшколци суочавају са потешкоћама у ономе што чини основу школског рада.

- То се односи на држање оловке, писање, цртање и одржавање пажње - објашњава Стаменковић. - Графомоторика је често слабије развијена, јер деца касно први пут узимају оловку у руке. Контакт са папиром им није природан као ранијим генерацијама. Уз то, приметни су и говорни проблеми - шуштање, као и потешкоће у изговору гласова попут "л" и "р".

Са друге стране, психолог Милица Поповић Милојевић из ОШ "Јован Поповић" У Београду указује на нешто другачију слику. За њу је полазак у школу пре свега емотиван тренутак, који треба да протекне у опуштеној и пријатној атмосфери. Важно ми је да се дете на првом сусрету осећа сигурно и прихваћено. То је почетак његовог односа према школи.

- Према мом искуству, данашње генерације деце у неким сегментима делују спремније него раније, нарочито када је реч о општој информисаности - каже Милица Поповић Милојевић. - Међутим, када се нађу у разреду са још 28 другара почињу потешкоће одржавање пажње, самосталности, организације. Један од упечатљивих примера јесте чињеница да готово ниједно дете у првом разреду не зна да веже пертле.

Психолози се слажу да су данашњи прваци у много чему другачији од генерација пре десет или двадесет година. Бистрији су, брзо усвајају информације и показују велико интересовање за теме које их заиста занимају. Захваљујући интернету, могу да постану прави мали експерти за области попут свемира, планета или технологије. У стању су да запамте детаље који су раније били незамисливи за њихов узраст.

Још једна карактеристика ове генерације, слажу се , јесте начин на који проводе време. Навикли су на мобилне телефоне и рачунаре, мање разговарају међусобно, не могу дуго да седе, врпоље се, користе уређаје у покрету, лежећи или шетајући.

Ипак, они нагашавају да спремност за полазак у школу не зависи искључиво од интелигенције. Зрелост за школу је много сложенији појам. То значи да дете може бити веома паметно, али да још није спремно да прихвати правила, ритам и обавезе које школа носи. Зато психолози саветују родитеље да не журе. Уколико процене да дете није довољно зрело, понекад је боље сачекати још годину дана.

Препоручујемо

Панорама

0 0

ВАЖАН САВЕТ ЗА РОДИТЕЉЕ: Зашто је добро научити малишане да гледају на сат

24. 03. 2026. у 06:45

Панорама

0 1

ИСКУСТВА ИЗ ДЕТИЊСТВА: Како однос са оцем обликује љубавне везе

17. 03. 2026. у 06:30

Друштво

0 1

УПИС ПРВАКА: Од сутра почиње тестирање - ови су детаљи

31. 03. 2026. у 10:33

Панорама

0 0

МАЛИ ГЕНИЈАЛЦИ СА 300 КОСТИЈУ: Да ли знате све ове невероватне ствари о деци?

13. 03. 2026. у 14:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације