СТАТУС РОДИТЕЉ-НЕГОВАТЕЉ НЕ СМЕ ДА ПОТРЕ ДРУГА ПРАВА: Шта породице са тешко болесном децом очекују од новог прописа

У СРБИЈИ не постојизваничан податак о тачном броју родитеља који имају децу са тешкиминвалидитетом, док удружења процењују да их је око 5.000. Не постоји нијединствен регистар деце са сметњама у развоју, што отежава утврђивањеброја родитеља који би могли да рачунају на плату на основу статусародитељ-неговатељ.

Архива

На Закону родитељ-неговатељ, на који се чекало дуже од деценије, сада се убрзано ради. Ако све буде текло по плану, предлог којим се предвиђа месечна накнада у износу минималне зараде, која је тренутно 59.360 динара, уз признавање радног стажа и здравственог осигурања, већ у априлу ући ће у скупштинску процедуру.

Радна група одржала је два састанка, а на следећем, заказаном за 20. март, требало би да буду утврђени критеријуми за стицање овог статуса. О томе шта је неопходно да уђе у закон разговарали смо са представницима удружења која учествују у његовој изради.

- Закон родитељ-неговатељ више је него неопходан, али не сме да потире ниједну другу помоћ или подршку коју породице већ добијају, нити да условљава родитеље тиме да му дете не похађа школу, вртић или дневни боравак - каже дефектолог Мирјана Тарановић Тодоровић, секретар Савеза МНРО Србије. - Важно је да се ново право уклопи у постојећи систем подршке а не да га замени и сузи. Око 20 одсто родитеља чланова Савеза МНРО не може да ради јер брине о деци млађој од 18 година која примају туђу негу и помоћ. То су породице у којима је један родитељ практично приморан да остане код куће, јер је детету потребна стална брига и надзор.

Фото Д. Алихоџић

Мирјана Тарановић Тодоровић наглашава да је спектар инвалидитета веома широк, што додатно отежава дефинисање критеријума.

- Широка је лепеза инвалидитета, од особа са ретким болестима и непокретних инвалида, до деце и одраслих са интелектуалним ограничењима. Управо зато је важно да се пажљиво одреде категорије и услови под којима ће неко моћи да оствари ово право, како би закон обухватио оне којима је заиста најпотребнији - каже она.

Закон родитељ-неговатељ већ постоји у свим земљама бивше Југославије, осим у Србији. Како нам је рекла Тања Стојшић Петковић, председник Националне организације особа са инвалидитетом Србије, приликом израде нацрта закона највише се ослањају на искуство Хрватске.

- Њихов закон има и добре и лоше одредбе - каже она. - У Хрватској статус родитеља-неговатеља могу да добију родитељи за негу деце с тешкоћама у развоју или особа с инвалидитетом потпуно зависних од других, непокретних болесника или оних који се крећу уз помоћ ортопедских помагала, или имају поремећај аутистичног спектра четвртог степена или више телесних оштећења четвртог степена. Право на овај статус у породицама које имају двоје или више деце с тешкоћама у развоју може се признати и једном и другом родитељу. Проблем је што ми немамо јасно дефинисане категорије инвалидитета, осим апсолутне или делимичне инвалидности.

Фото Приватна архива

Она истиче да мора да се зна ко ће имати право да буде неговатељ, да ли то право може да оствари само родитељ или и други сродници, брачни или емотивни партнери. Још једна од недоумица је хоће ли родитељи-неговатељи смети да се разболи или оду на летовање, односно хоће ли имати право на боловање или годишњи одмор. Породице често немају где да оставе дете, а смештај у установу може бити стресан, па се међу идејама нашла и она о привременој замени, односно ангажовању патронажних сестара или другог обученог медицинског особља која долази у кућу.

- Новчана накнада није једино решење - каже Срба Ранковић, председник Београдског удружења за помоћ особама са аутизмом. - Суштина проблема је што не постоје услуге подршке. Родитељ мора да има коме да се обрати и где да остави дете на неколико сати. Да постоје довољно развијени дневни боравци и друге услуге, многи родитељи не би морали да напуштају посао да би бринули о својој деци. Локалне самоуправе треба да организују такве услуге. Деца и млади са аутизмом могу да буду са другом децом, да уче и да се друже. Потребно је само да постоји место где ће моћи да буду.

Према његовој процени, у Србији има око 70.000 особа са аутизмом, а на располагању су само два стационара, у којима су сва места стално попуњена.

- У једном стационару има и седмокреветних соба. Услови нису добри, али људима који тамо раде заиста треба одати признање, јер се максимално труде - каже Ранковић. - Држава још није успоставила систем који би омогућио да родитељ буде безбрижан и да зна да ће његово дете, после вртића, ићи у школу, а после школе имати врсту ангажмана или посла. Проблем су и дуге листе чекања за дневне боравке. Само у Београду има најмање двеста деце која чекају место.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ДЕЛТА АУТО ГРУПА ОБЕЛЕЖАВА ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ПОСЛОВАЊА: Премијере и атрактивне сајамске понуде

18. 03. 2026. у 16:00

Друштво

0 0

ШТА КОРИСНИЦИ ДАНАС ЗАИСТА ОЧЕКУЈУ ОД МОБИЛНИХ ОПЕРАТОРА: Интеграција streaming сервиса постаје нови стандард

18. 03. 2026. у 15:26

Друштво

0 1

МЕЋАВА НЕ СТАЈЕ СКОРО 24 САТА У ОВОМ ДЕЛУ СРБИЈЕ: Метеоролог Ристић упозорио, крајем марта тек следи хаос

18. 03. 2026. у 13:45

Друштво

0 1

МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА О СМРТИ ЕМЕ (4) НАКОН ОПЕРАЦИЈЕ КРАЈНИКА: Ево шта је утврђено после истраге

18. 03. 2026. у 12:32

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације