ПРОФ. ДР ТАТЈАНА ТРАЈКОВИЋ: Као и наш народ тамо, српски језик изложен је потискивању на Ковоу и Метохији

КАКО ни река Бог, тако ће патимо. Мајке, не искачај, ће те утепу. Саг неје чиста Марава. Куј што имаја, даваја. Мушкарчики напрет, ми по њи. Она се на моју мајку пада снава од братанца. Мeне никој, ни па свекрва, ни па свeкар, ни па дeвер, никој ништа нe ми рeка. Они биле шес деца, пет брата и једно дивојче мало. Они не били писмени, али у тој верували. Ич несам улегла у школу...

приватна архива

Овај говор Косовског Поморавља који је у централној Србији скоро па неразумљив, проучавала је професор др Тајана Трајковић, и резултате истраживања сабрала у монографији "Говори Косовског Поморавља" за коју је добила престижну награду "Павле и Милка Ивић" од Славистичког друштва Србије.

У разговору за "Вечерње новости" проф. Трајковић појашњава да су њена испитивања народних говора Косовског Поморавља започела 2021. године, а истраживање је обухватало четири области - око Витине, Гњилана, Косовске Каменице и Новог Брда.

- Истраживања српских народних говора на простору Косова и Метохије нису новина - прича ова професорка. - Наши лингвисти, пре свега дијалектолози и ономастичари, интензивно су се бавили простором српске јужне покрајине у прикупљању језичког материјала дуги низ деценија, а резултата има и у годинама између два светска рата. Ипак, и поред таквих залагања бројне историјске и друштвене околности учиниле су да се много тога није могло довршити.

Део нашег народа иселио се са тог простора, да ли прети опасност да се тај говор разгради или чак нестане?

- Сваком дијалекту прети опасност од разграђивања и унутрашњих измена, јер сваки контакт са другачијим системом носи такву могућност. То се може очекивати и на временском плану - сваки наш народни говор био је другачији пре сто година. Ипак, никада не можемо бити сасвим сигурни какве ће се промене десити у језику. Тако смо били убеђени да ће појавом телевизије као веома утицајног медија бити и ојачан утицај стандардне варијанте српског језика, те да ће дијалекти постепено нестајати.

То се, ипак, није догодило.

- Истина, дошло је до извесних измена, али не и нестајања, а у новије доба околности се изгледа мењају - друштвене мреже доносе ширину утицаја оној другој страни - народном изразу и дијалекту, те се тек сада не зна шта ће се десити. Највећи број Срба живи у централном делу Косова и у Косовском Поморављу. Невероватно је да и после вишедеценијског мученичког живота, они и даље опстају. Они су изузетно духовно јаки, отпорни, поносити и међусобно чврсто повезани. Народни обичаји, вера, црква и дијалекат важне су нити које их држе заједно. Да, и данас има носилаца косовскопоморавских говора, а ја верујем да ће их увек бити. Међутим, као и српски народ, тако је и српски језик на КиМ стално изложен потискивању, што је много комплекснији проблем.

Кажете да народ из тога краја, када се негде измести, лакше губи свој језички идентит него, на пример, Црногорци и Херцеговци који су се давно иселили из својих крајева и још говоре ијекавицом.

- Највећи изазов за опстанак једног дијалекта јесте измештање његових говорника са изворног места живљења. Говорници призренско-тимочке дијалекатске области познати су по својој склоности ка језичком адаптирању у новој средини. Они живе у уверењу да нису довољно добри и да је њихов говор "лош и неправилан", те да га морају "исправљати", односно прилагођавати говору средине у којој се налазе.

Шта је са носиоцима других наших дијалеката?

- Рецимо, скоро сви представници шумадијско-војвођанског дијалекта су убеђени да говоре "најправилније". Носиоци зетско-сјеничког дијалекта у својој личној природи имају осећај да чувају, па чак и да истичу свој изворни говор и да се поносе њиме. Ипак, многи ијекавци су прошли кроз период екавизације управо због осећаја неуклапања у прописану норму, односно због заблуде да је само екавски изговор тај који је прихватљив, што се наметало путем медија. Такви ставови нису настали због самог језика већ због односа друштва према језику.

Може ли то некако да се промени?

- Кључ је да се у школи не треба ограничавати на просто учење језичких правила, већ треба ширити знања и са психолингвистичког и социолингвистичког плана. То значи да децу треба учити да воле и поштују оно што је своје, матерње, а то су најпре народни говори као саставни и неодвојиви део самог српског језика. Напоредна употреба два варијетета истог језика је нешто сасвим природно: народни говор је нешто што је нормално у интерној комуникацији, док је стандардни језик намењен јавној употреби. Једно не искључује друго, напротив - једно потврђује друго.

Како видите увођење, многи би рекли наметање, родно осетљивог језика?

- Језиком и његовим нормирањем морају се бавити људи чија је стручност управо тај српски језик, јер они најбоље познају његову природу, његово функционисање и правила по којима се уређује нормирани језик. Наметање правила у језику зарад дневнополитичких потреба може довести само до још већих проблема. Оно што морамо знати као друштво у целини јесте да увођење оваквих правила неће помоћи да се смањи неравноправност међу половима, а сигурно неће утицати на смањење насиља над женама.

Заговорници "родног" језика као аргумент наводе управо једнакост међу половима.

- Наш језик никада није био неравноправан према половима, јер је сам богат језичким категоријама којима се то уређује на одговарајући начин. Осим тога, у њему су се у складу са потребама друштва и времена развијали нови облици и уносиле нове речи, али је то увек текло спонтано, према потребама самог језика. Можда се не истиче довољно, али у српској норми се употребом неутралног облика, који је једнак мушком граматичком роду (граматички и природни род именица у српском језику нису идентични), заправо поништава неравноправност.

Како бисте то објаснили онима који нису врли познаваоци граматике?

- Када кажем за себе да сам доктор наука, то значи да сам као доктор наука равноправна са свим докторима наука без обзира на њихов пол. У супротом, као докторица наука била бих само женска особа која има ту титулу. Дакле, употребом неутралног облика омогућава се равноправност свих носилаца неке функције, занимања или титуле у погледу пола, што даље води ка недискриминисању особа, односно подразумева њихову једнакост на свим научним, стручним или професионалним пољима. Што се тиче другог дела тзв. родно осетљивог језика, треба поновити да је наметање паралелне употребе облика у мушком и женском роду сасвим бесмислено и врло штетно на сваком пољу комуникације и за све учеснике у таквој комуникацији. Једно је сигурно - језик ће сам сачувати оно што му је потребно, као што ће избацити оно што оптерећује његов систем.

Препоручујемо

Друштво

0 0

"ОВДЕ НИКАКО НЕМОЈТЕ ДА ПУТУЈЕТЕ" Огласило се Министарство: На "Семафору" ове државе обележене су црвеном бојом

05. 03. 2026. у 12:45

Друштво

0 1

ВОЗИТЕ АУТОМАТИК? Ево шта значи Б на мењачу и када треба да га користите

05. 03. 2026. у 11:45

Друштво

0 0

ЈОШ ЈЕДАН АВИОН ИЗ ДУБАИЈА СЛЕТЕО У БЕОГРАД: Држављани Србије безбедно стигли кући

05. 03. 2026. у 10:07

Друштво

0 1

ВЕЈЕ КАО УСРЕД ЗИМЕ: Снег пада на Копаонику (ВИДЕО)

05. 03. 2026. у 09:54

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације