ПРЕМИНУЛА СЕНКА ВЕЛЕТАНЛИЋ

Предраг Стојковић
Предраг Стојковић

19. 01. 2026. у 21:52

ПОЗНАТА српска и југословенска певачица и глумица Сенка Велетанлић преминула је данас, објавио је њен син, музичар Васил Хаџиманов на свом Фејсбук налогу.

ПРЕМИНУЛА СЕНКА ВЕЛЕТАНЛИЋ

Фото

-Јутрос нас је напустила моја мајка Сенка Велетанлић након тешке болести. Отишла је тихо, достојанствено, у сну, као дама, баш како јој и приличи. Волим те мама. Хвала ти мама, написао је Хаџиманов.

Сенка Велетанлић рођена је у Загребу, 27. маја 1936.

Почела је да пева у хору КУД “Јожа Влаховић”, и са њима је први пут путовала у Париз, Белгију, Италију, а 1958. године направила је прве снимке за Радио Загреб.

Завршила је Економски факултет, али је одлучила да се професионално бави музиком. Године 1960., на Опатијском фестивалу, отпевала је песму “Ноћ без звезда” и тако је рођена нова певачка звезда шездесетих.

На тадашњој сцени Сенка је постала препознатљива по својој елеганцији и префињености, увек професионална, суздржана, а темпераментна у интерпретацији. 1963. године на Опатијском фестивалу певала је “Опрости волим те”, а 1968. “Што ме чини сретном”, у алтернацији са Јосипом Лисац.

Удала се за Тихомира Петровића и преселила у Београд.

Тај брак није потрајао и она се средином шездесетих удаје за колегу Зафира Хаџиманова. 1967. године Сенка и Зафир приређују свој први рецитал у позоришту “Атеље 212” у Београду, а ТВ Београд по први пут снима један концерт “лаких нота” уживо.

Сенка је 1972. са сестром Бисером певала је “Ми знамо све”. Сестре Велетанлић остале су у сећању као легенде домаћих шлагера.

Нешто касније, свака од њих нашла је свој пут. Са Зафиром има сина Васила Хаџиманова, џез музичара.

(Танјуг)

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Шта значи кад је на Крстовдан ВЕДРО И ВЕТРОВИТО

Шта значи кад је на Крстовдан ВЕДРО И ВЕТРОВИТО

КРСТОВДАН, који се обележава 18. јануара, један је од оних празника у српској традицији који тихо, али снажно повезује веру, природу и човека. Иако често остаје у сенци Богојављења, Крстовдан у народном памћењу носи једнаку симболику, као дан када се судбина године “запечати”, а вода, ветар и небо постају гласници онога што долази.

18. 01. 2026. у 11:39

Коментари (0)

Црвено-бели караван наставио мисију - Меридиан фондација и Црвена звезда поново обрадовали малишане (ВИДЕО)