ПРЕМИНУО АКАДЕМИК ДРАГАН ШКОРИЋ: Умро један од наших најзначајнијих инжењера пољопривреде и генетаричара

СРПСКА академија наука и уметности (САНУ) саопштила је да је у Новом Саду, у 88. години преминуо академик Драган Шкорић (Кореница, 16. септембар 1937), један од наших најзначајнијих инжењера пољопривреде и генетаричара.

САНУ

Дипломирао је 1963. године на Пољoпривредном факултету у Новом Саду, а већ следеће године, запослио се у Институту за пољопривредна истраживања (садашњем Институту за ратарство и повртарство) у Новом Саду као асистент на оплемењивању сунцокрета. У оквиру Института, у којем је радио без прекида до пензионисања 2006. године, био је шеф пет пројеката и руководилац у још осам потпројеката. Академик Шкорић био је, такође, управник Завода за уљане културе Института за пољопривредна истраживања у периоду од 1989. до 2006. године. У два мандата  био  је председник Управног одбора Института (од 1995. до 2003). Велики допринос проф. Шкорића огледа се у кадровском јачању Завода за уљане културе и у организовању и опремању лабораторија.

Последипломске студије завршио је на Пољопривредном факултету у Новом Саду, на групи Генетика и оплемењивање биљака 1968. године, са магистарском тезом под називом „Испитивање метода за добијање већег процента самооплодње у S генерацији код сунцокрета“. Докторску дисертацију под називом „Могућности коришћења хетерозиса на бази мушке стерилности код сунцокрета“ одбранио је 1975. године на истом факултету.

У звање научног сарадника изабран 1976. године. На Пољопривредном факултету у Новом Саду изабран је у звање доцента на предмету Оплемењивање биљака и семенарство 1978. године, за ванредног професора 1983. године, а за редовног професора 1990. године. У звање професора емеритуса на Универзитету у Новом Саду изабран је 2008. године.

Своју богату међународну сарадњу проф. Шкорић је започео шестомесечном специјализацијом у области генетике уљаних биљака на Универзитету у Гисену (Giessen), у Немачкој, 1968. године. Након тога је у више наврата боравио на краћем усавршавању у САД, Француској, Шпанији, Русији и Италији. У оквиру пројекта „Унапређење уљаних култура у Ирану“, у периоду од 1970. до 1978. године, руководио је програмом генетике и оплемењивања сунцокрета и боравио у Ирану више од две године. Поред реализације научних задатака на овом пројекту, академик Шкорић је допринео и оспособљавању младих иранских научних радника.

Једна од најважнијих међународних активности др Шкорића одвијала се у оквиру FAO ‒ Europеan Research Network on Sunflower са седиштем у Риму, и то од оснивања овог важног међународног тела 1975. године до марта 2010. године, када се повукао са места главног координатора, на ком је био од 1989. године. Као експерт FAO, боравио је у Судану (1982), ради израде студије о могућности гајења сунцокрета, а након његовог боравка сунцокрет је почео да се гаји у овој земљи на све већим површинама. Такође у својству експерта FAO боравио је два пута у Индији: 1989. ради израде студије о могућности гајења уљаних култура, заједно са експертима из Америке и Енглеске и 2002. године ради процењивања реализације националног научног програма за сунцокрет у Индији, на којем је радило седам научних институција.

Велики допринос академик Шкорић има и у развоју међународне научне сарадње и програма стварања заједничких хибрида сунцокрета, који су остварени са преко 30 научних институција и мултинационалних компанија.

Руководио је пројектом који је реализован са научницима из INRA (Монпеље, Француска) у периоду 1997–2000. године, о коришћењу дивљих врста сунцокрета за повећање генетичке варијабилности гајеног сунцокрета.

У два наврата је одржао тронедељне курсеве о генетици, оплемењивању и семенарству сунцокрета за кинеске стручњаке. Поред тога, боравио је у Кини још 16 пута радећи на проширењу научне сарадње. Плод овог рада било је формирање Кинеско-српског центра за оплемењивање сунцокрета (Baicheng City, Jilin Province) 2003. године.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 2003, а за редовног члана 2009. године. У оквиру САНУ био је председник Академијског одбора за село и члан Академијског одбора „Животна средина“. Такође, председавао је Одбором за флору и вегетацију од 2004. до 2011. године. Од 2014.  руководио је  пројектом „Испитивање начина наслеђивања отпорности сунцокрета према новим расама воловода (Orobanche cumana Wallr)“.

Био је редовни  члан Академије инжењерских наука Србије (од 2000) и Друштва генетичара Републике Србије. Такође, био је инострани члан Националне академије аграрних наука Украјине (од 2000) и Академије наука и умјетности Републике Српске (2015).

Његов рад одвијао се и кроз учешће у низу значајних домаћих пројеката. Био је члан Одбора за биологију и биотехнологију Министарства за науку и технологију Републике Србије од 1998. до 2000. године и члан Републичког савета за научну и технолошку политику Републике Србије, односно у Националном савету за науку и технолошки развој Републике Србије у три мандата, до марта 2010. године. У периоду од 2003. до 2006. године обављао је функцију директора Националног програма „Биотехнологија и Агроиндустрија“, у којем је више од 900 научника и стручњака учествовало у реализацији 65 пројеката, чиме је развијена технологија за преко 60 производа.

Значајан је и његов уреднички рад. Био је члан уредништва часописа Уљарство,  Генетика и часописа Архив за пољопривредне науке, као и румунског часописа Annals, македонског Journal of Plant and Environmental Protection и украјинског Breeding and Seed Production. Од 1989. године био је главни и одговорни уредник међународног часописа о сунцокрету HELIA.

За свој рад примио је више домаћих и међународних награда и признања: Првомајску награду СФРЈ (1980), Certificate of Appreciation (USA), Награду за успешну реализацију заједичких пројеката са САД (1987), Орден заслуга за народ са сребрном звездом (СРЈ), признање Министарства за пољопривреду Мађарске „Kivalo Munkaert“ и награду Pustovoit Award коју додељује ISA за допринос у развоју науке (1988), Октобарску награду Новог Сада (1995), диплому Hi Bred International (USA) за унапређење генетике сунцокрета на међународном плану (2000) и Награду пријатељства Владе Народне Републике Кине (2006).

Својим стручним, педагошким и научним радом  дао је изузетан допринос у развоју наше пољопривреде.

Његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и свеукупно српско друштво.

Препоручујемо

Друштво

0 0

СРПСКИ ШТИТ: Наши војници спремни за мисију у Либану

18. 11. 2025. у 15:09

Друштво

0 2

ЂАЦИ ПЕТЕ ГИМНАЗИЈЕ СЕЛЕ СЕ У ДВЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ: Министарство просвете донело одлуку

18. 11. 2025. у 14:51

Друштво

0 0

ДАРОВИ ВИШЕДЕТНИМ ПОРОДИЦАМА И САМО ХРАНИМ РОДИТЕЉИМА: Добротворна акција Епархије Бачке

18. 11. 2025. у 13:47

Друштво

0 0

ТОДОРОВИЋ ОТКРИВА ДО КАДА ЋЕ ПОТРАЈАТИ ЗАХЛАЂЕЊЕ: Eво када се очекује снег у Београду

18. 11. 2025. у 13:40

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације