И СУТРА ЈЕ ВЕЛИКИ ПРАЗНИК И ПОСТИ СЕ: Празнујемо свеца који подсећа да чинимо добро другимо, а забрањује ово

СВЕТИ Лукијан, свештеномученик који је живео у Самосату у Сирији, рођен је у благородној породици и још у младости стекао изузетно широко образовање - како световно, тако и духовно. Његов живот био је пример постојаности у вери, скромности и подвижничке строгости, али и људске храбрости у времену када је зло владало светом.

Фото: СПЦ

Живот у служби вере

Од најранијих година, Лукијан је показивао дубоку мудрост и посвећеност Богу. Цео свој иметак раздао је сиромашнима, а издржавао се писањем поучних дела, која су била његово “духовно занатство”. Његов допринос цркви био је непроцењив: исправљао је многа места у Светом Писму која су јеретици искварили, да би истина Христова остала очувана за будуће генерације. Због своје учености и преданости, рукоположен је за презвитера у Антиохији.

Али живот светаца није био лак. Свети Лукијан је живео у време страшног гоњења хришћана под царем Максимијаном. Његово име нашло се на списку оних које је цар желео да погуби, а завидни свештеник Панкратије издао га је да би себи прибавио корист и преузео вођење манастира.

Страдање и неустрашивост

Гоњења су била сурова. Ни деца нису била поштеђена – два дечака која нису хтела да једу од идолских жртава бачена су у врело купатило и предала су душу Богу у мукама. Ученица Пелагија, да би сачувала девствену чистоту, бацила се с крова и погинула.

Лукијан је доведен пред цара у Никомидију, али ни у том тренутку није изгубио снагу вере. На путу до тамнице, саветима и молитвама обратио је у хришћанство чак четрдесет војника, који су сви касније поднели мученичку смрт. Сама тамница била је место искушења – пребијан, лишен хране и воде, остао је веран Христу. Умро је 7. јануара 311. године, остајући непоколебљив и духом слободан, док је тело поклекнуло пред глађу.

Свети Лукијан и лекција за нас

Свети Лукијан није само историјска личност – он је светац који нас подсећа на све оно лоше што може да затре људску душу: завист, издају, насиље, похлепу и лаж. Његов живот нас учи како да останемо постојани пред искушењима и како да снагом вере и доброте надвладамо зло које нас окружује. Његова спремност да се одрекне свега – материјалног, телесног и чак живота – у служби истине и љубави према Богу, пример је како свако од нас може да се бори против слабости и греха у сопственом животу.

Обичаји и веровања

Иако дан Светог Лукијана није уписан црвеним словом у православни календар, Српска православна црква и верници га поштују. На овај дан се пости, у знак сећања на његову жртву, и размишља се о снази вере и подвижничког рада. Традиција нас учи да чинимо добро другима и да се сећамо како истинска моћ лежи у духу, а не у телесној сили или земаљским богатствима.

Тропар Светом Лукијану (глас 4)„Мученик Твој, Господе, Лукијан, у страдању своме је примио непропадљиви венац од Тебе, Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победи, а разори и немоћну дрскост демона: његовим молитвама спаси душе наше.“

Поука Светог Лукијана

Сећање на Светог Лукијана подсећа нас да не смемо затварати очи пред злом – ни у свету, ни у себи. Његова непоколебљива вера у Христа, стрпљење пред патњом и спремност да се одрекне свега у служби добра, остаје светионик за свакога ко жели да свој живот води правдом, љубављу и храброшћу. Свети Лукијан нас учи да се суочимо с изазовима, да истрајемо у неправди и да будемо светло у свету који често заборавља на доброту.

(она.телеграф.рс)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације