Друштво

ДО ПОНОЋИ ОБАВЕЗНО УРАДИТЕ ОВО: Сутра славимо три света мученика, два обичаја их прати

Новости онлине

24. 10. 2025. у 21:08

ПОШТОВАЊЕ верских обичаја и сећање на свете мученике део је нашег културног и духовног наслеђа. Српска православна црква 25. октобра слави Свете мученике Тараха, Прова и Андроника, чија је храброст и оданост Христу кроз векове пример вери и истрајности.

ДО ПОНОЋИ ОБАВЕЗНО УРАДИТЕ ОВО: Сутра славимо три света мученика, два обичаја их прати

Живот и страдање светитеља

Тарах, Пров и Андроник живели су у Помпеопољу, граду у киликијској области, за време прогонства хришћана под римским царем Диоклецијаном и његовим намесником Нумеријем Максимом. Сваки од њих био је изложен тешким мукама због своје вере. Тарах је тада имао 65 година, али старост није умањила његову снагу и одлучност.

Када је антипат три пута питао њихова имена, сваки од њих је одговорио: "Хришћанин." После првих батина и затварања у тамницу, поново су изведени на мучење. Пров, суочен с обећањем царевих почасти и пријатељства, одговорио је: "Нити цареве почасти хоћу, нити твоје пријатељство желим." Андроник, изложен још тежим мукама, рекао је: "Тело моје пред тобом је, чини што хоћеш."

После дугог и исцрпљујућег мучења, тројица мученика бачена су у арену пред звери. Међутим, вољом Божјом, звери су се смириле пред њима, изазивајући дивљење грађана и пробуђујући веру у једног Бога. На крају, мучитељ је наредио војницима да посеку хришћане, завршивши њихов праведни земаљски живот.

Вечерњи плач и јутарња радост

Поука из живота светитеља показује однос Бога према човеку - Његов гнев је тренутан, а милост бесконачна. Вечерњи плач и молитва воде ка јутарњој радости и ослобађању од греха. Ноћ је време интроспекције, покајања и богоразмишљања. Покајнички плач ноћу доноси олакшање и радост дању, док грех и безумно весеље стварају жалост и тугу.

Веровања и обичаји

На данашњи дан у храмовима се служе молитве и помени, а верници се подсећају на страдање светитеља као пример храбрости и оданости Христу. У многим породицама остао је обичај да се дан проведе у молитви и размишљању о сопственим делима и односу према ближњима.

Верује се да се вечерња молитва и покајање симболично уписују у душу, а јутарња радост доноси олакшање и оснажење. Ноћ је посвећена интроспективном размишљању и покајању, док дан симболизује радост, ослобађање од терета греха и обновљену енергију за свакодневни живот.

(она.рс)