Друштво

ДА ЛИ ДЕЦА И ТРУДНИЦЕ ТРЕБА ДА ИДУ НА ГРОБЉЕ ЗА ЗАДУШНИЦЕ? Верује се да ће им се ово догодити, а ево шта каже СПЦ

В. Н.

11. 10. 2025. у 10:13

СТАРА је пословица да "Трудница не сме да иде на гробље јер ће родити бледо дете".

ДА ЛИ ДЕЦА И ТРУДНИЦЕ ТРЕБА ДА ИДУ НА ГРОБЉЕ ЗА ЗАДУШНИЦЕ? Верује се да ће им се ово догодити, а ево шта каже СПЦ

Српска традиција налаже да труднице и мала деца не смеју бити присутни у погребној поворци, али и да им није место на задушницама, иако их многи родитељи воде.

Такође, стара је пословица да "Трудница не сме да иде на гробље јер ће родити бледо дете". Будући да се данас обележавају задушнице широм земље, поставља се питање каква правила морају да се поштују и шта се дешава ако трудница оде на гробље или сахрану.

Рођење новог живота и смрт су дијаметрално супротне појаве. Осим тога, дечја аура још није довољно јака и можда неће моћи да се носи са негативним утицајем смрти.

Строга правила на гробљу

Букети који се носе требају имати пар цветића - то је жеља да покојник напредује у загробном животу.

Морате напустити гробље не осврћући се, бришући ноге при одласку - како не бисте понели смрт са собом. Такође, са гробља се ништа не сме узимати.

Након обиласка куће са покојником, гробља или сусрета са погребном поворком потребно је запалити воштану свећу са шибицама и прсте и дланове држати што ближе пламену. Тада ватру треба угасити прстима без издувавања.

Ово ће вам помоћи да избегнете навлачење болести и смрти на себе и своју породицу. Можете додирнути пећ - она симболизије елемент Ватре. Добро је и опрати се под текућом водом – истуширати се или пливати у реци.

Међутим, поставља се питања да ли труднице смеју да иду на гробље и шта је са малом децом у таквим ситуацијама?

Свештеник Борислав Петрић, каже да црква о том питању промишља, али да конкретног одговора нема.

- Свако у свом дому треба да узме у обзир узраст детета и чињеницу да ли су деца за то спремна. Да ли би их присуство сахрани могло додатно повредити или продубити тугу. Као свештеник мислим да не постоји та нека доња граница коју треба да одредимо, од четири, шест или десет година, већ промишљати лично и индивидуално – каже свештеник Борислав Петрић.

Он додаје, да према његовим парохијским искуствима деца су често много зрелија, одговорнија, самосталнија, озбиљнија и на сваки начин спремнија од одраслих да се ухвате у коштац са таквим темама.

- У свом дому сам морао давати одговор на таква питања и сваки пут се изненадим и позитивно запрепастим колико су моја деца или њихови вршњаци спремни да разговарају о смрти. Не видим проблем у томе да децу припремамо да је смрт део живота, то смо дужни и као родитељи, а тек као црква. Да промишљамо да их водимо на гробље, опела, сахране... да би и они могли да се суочавају и дају свој одговор на таква питања - оцењује свештеник.

Ваља ли да труднице иду на сахрану и гробље?

Борислав Петрић каже да свештенике често зову да их питају сме ли трудница да дође на сахрану.

- Црквена освештана традиција која води порекло од Јеванђеља је јасна, али то нису прописи. Црква је жива ствар и сваки дан се на неки начин модификује спрам канона и спрам свакодневног живота. Традиција се од села до села и града до града разликује и ми свештеници се прилагођавамо да не повредимо нечија осећања. Имамо у Источној Србији неке необичне обичаје и прописе ко из куће сме да дође на сахрану. На свима нама је да утичемо да се неке ствари промене. Било је неких опела и сахрана где је и мени као свештенику било јако тешко па ту нема потребе доводити децу и излагати их догађајима са којима ни одрасли не могу да се изборе – казао је свештеник.

(Курир)