ОВО ЈЕ НАЈХЛАДНИЈИ ДАН У ПОСЛЕДЊИХ 105 ГОДИНА: Климатолог објашњава каква нас јесен чека - прогнозе нису сјајне

ЗАБЕЛЕЖЕНЕ су прве снежне падавине ове сезоне на планинама, укључујући 59 цм снега на Копаонику, што је рекорд за октобар.

Foto: TANJUG/ BRANKO LUKIĆ

У Србији данима траје талас хладноће, али како каже др Владимир Ђурђевић, то некада и није била толико неуобичајена ствар, већ смо годинама навикли на благе и топле почетке јесени.

Иако можда лични осећај каже да септембар 2025. и није био толико топао, био је то шести најтоплији септембар у историји мерења у Србији.

Ипак, крајем месеца уследило је нагло захлађење па смо врло брзо мајице кратких рукава заменили јакнама, што је стање какво на улицама виђамо и данас - две недеље касније.

Налет хладноће са исподпросечним температурама за ово доба године евидентан је и у нашим домовима: тринаест дана пре почетка грејне сезоне, 2. октобра, радијатори у Београду већ су били топли. Разлог преурањеног пуштања грејања у рад лежи, наравно, у ниским температурама.

Али није само главни град хладан, то је исто у целој земљи: грејна сезона је почела раније у Новом Саду, Зрењанину, Крагујевцу, Новом Пазару...

Почетком октобра, изненадиле су нас и прве снежне пахуље ове сезоне на Голији, а забелело је и на нижим планинама као што је Јабука надомак Пријепоља, на 1.250 метара надморске висине. На Копаонику је чак пао апсолутни октобарски максимум по висини снежног покривача откако се врше метеоролошка мерења, 59 центиметара.

Најхладнији 6. октобар од 1920. године

И баш у тој затечености, како временом, тако и снегом, крије се отисак климатских промена које су нас у освит јесени навикле на потпуно другачије временске услове и призоре.

- Последњих деценија септембар и октобар у просеку су били топлији. Због тога нам актуелни хладни талас делује изузетно неуобичајено иако су овакве температуре раније биле много чешће и сматране нормалним. Наш субјективни доживљај се променио, јер смо се навикли на благе и топле почетке јесени - истиче професор Владимир Ђурђевић са Физичког факултета у Београду.

Са минималном дневном температуром од 0,9 степени, Београд је доживео најхладнији 6. октобар у последњих 105 година, показују подаци са сајта Wеатхер & Цлимате. Температура је тада била 3,6 степени испод нормале.

Годину раније, минимална дневна температура истог тог дана ишла је преко 11 степени, док је октобар 2023. године, са просечном температуром од 17,6 степени, био други најтоплији у престоници од давне 1888.

И на националном нивоу, тај октобар пласирао се као други најтоплији и остаће упамћен као необично топао, а посебно на 11 локација - од Новог Сада преко Ваљева до Лознице и Краљева - где је октобар 2023. био најтоплији у историји мерења.

"Хладни" дневни рекорди нису оборени

Упркос томе што су остали октобарски дани у Београду, закључно са 6. октобром, били још хладнији од просека, за између 4,2 и чак 8,6 степни, "хладни" дневни рекорди нису били оборени.

А да ли сте приметили да су историјски минимуми температура, био то дан или месец, све ређа појава? На топлијој планети, то није случајност или само скуп околности.

- Током већег дела двадесетог века однос оборених топлих и хладних рекорда био је приближно уравнотежен, односно резултат је био 1:1. Данас се тај однос драматично променио па се широм света, укључујући и Европу, обара вишеструко више топлих него хладних рекорда. Последично, топли рекорди у данашњој клими воде са "неколико голова разлике". У појединим годинама је однос чак и 10:1. То је један од најјаснијих доказа глобалног загревања - наводи професор Ђурђевић.

Време је променљиво - то осећамо из дана у дан, ротирајући наше одевне комбинације, појачавајући грејање, посежући за кишобраном или ветровком. С друге стране, клима је статистички опис времена у дужем временском раздобљу од неколико деценија.

Србија се загрејала за око 50 одсто више

И зато климатске промене, у њиховој свеобухватности, спознајемо тек посматрајући историјске податке. А они нам говоре следеће: Србија се од прединдустријског доба загрејала за око 50 одсто више у односу на глобални ниво, односно за 1,8 степени, а пораст температуре посебно је приметан током летњих месеци.

Међутим, то не значи да је октобар лишен овог тренда: средња октобарска температура у главном граду порасла је за скоро један степен, са 12,5 степени (1961-1990) на 13,3 степена (1991-2020).

Како то објашњава професор Владимир Ђурђевић, климатске промене укључују и промене у циркулацији атмосфере у смислу облика и снаге млазне струја, а последично утичу и на "премештање" ваздушних маса.

- То може довести до наглих и енергичних продора хладног ваздуха са севера дубоко на југ или кретање топлог ваздуха из суптропских области далеко на север. Генерално, овакве осцилације не доказују, али јесу у складу са теоријом да промењена клима доноси већи ризик да нагла промена времена може бити мало драматичнија од онога на шта смо навикли.

Шта кажу прогнозе

Мада нам уз актуелно време то не делује изгледно, прогнозе Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ) кажу да ће овај октобар у целини бити изнад вишегодишњег просека, од 0,5 до 1,5 степени.

Слично важи и за читаву јесен, током које се у нижим пределима очекује и до 20 летњих дана са температурама преко 25 степени.

- Један хладан талас у октобру не значи да су климатске промене "заустављене" или да се тренд "преокренуо", ради се само о краткотрајном "предаху" од неуобичајено високих температура - закључује професор Владимир Ђурђевић.

- Дугорочни тренд јасно показује да је просечна температура планете и даље у порасту.

(Блиц/Клима 101)

Препоручујемо

Друштво

0 3

СУНЦЕ ВИРИ КРОЗ ОБЛАКЕ: Временска прогноза за четвртак, 9. октобар

09. 10. 2025. у 01:00

Друштво

0 6

(МАПЕ) СТИЖЕ ЛЕДЕНИ ВАЗДУХ ИЗ РУСИЈЕ: Од овог дана очекујте необично хладно време и снег

08. 10. 2025. у 14:18

Друштво

0 1

ДЕТАЉНА ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА: Упамтите ове датуме, чека нас прави обрт

08. 10. 2025. у 07:13

Друштво

0 6

СУНЦЕ, СНЕГ И КИША, ЕВО КАДА ПРЕСТАЈЕ КИЈАМЕТ: Временска прогноза за среду, 8. октобар

08. 10. 2025. у 01:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације