КУТИЈЕ ЗА ГНЕЖЂЕЊЕ ВЕТРУШКИ И СТЕПСКИХ СОКОЛОВА: Пројекат ДЗППС "Сигурна будућност за угрожене соколове"
ДРУШТВО за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС), уз подршку Европске уније у оквиру иницијативе „ЕУ за Зелену агенду у Србији“, започело је пројекат „Сигурна будућност за угрожене соколове“ постављењем дела кутија за гнежђење сивих ветрушки и степских соколова у Парку природе Русанда у Банату. Циљ пројекта је да помогне опоравку ових строго заштићених и национално угрожених птица.
ФОТО: Кристина Милошевић Урош Стојиљковић Миливој Васиљевић
- Обе врсте захтевају активно управљање популацијама уз примену мера активне и административне заштите, улагање у обнову станишта и спречавање страдања од тровања, убијања, прогањања и електрокуције - истиче Кристина Милошевић орнитолог ДЗППС. - Неке од тих проблема почећемо да решавамо управо овим пројектом. Врсте треба чувати док их још иоле име, а не касније када их треба враћати са руба нестанка.
ФОТО: Кристина Милошевић Урош Стојиљковић Миливој Васиљевић
У оквиру овог пројекта биће направљено и постављено укупно 100 кутија специјално дизајнираних за гнежђење сивих ветрушки и још пет за гнежђење степских соколова. Како се обе врсте гнезде искључиво на територији Војводине, претежно на травним и мозаичним стаништима Баната, кутије се постављају у Парку природе Русанда и непосредној околини.
ФОТО: Кристина Милошевић Урош Стојиљковић Миливој Васиљевић
Осим тога, у Меленцима, Елемиру, Тарашу и Куману за локално становништво ће бити организована предавања о значају степског сокола и сиве ветрушке, одрживом управљању пашњацима, спречавању тровања и уништавању станишта. Такође, биће анализирани сви прикупљени подаци о стаништима и популацијама на основу којих ће бити израђен и доносиоцима одлука на локалу презентован документ са препорукама за обнову пашњака, очување степских и слатинских предела и смањење употребе хемикалија у пољопривреди.
ФОТО: Кристина Милошевић Урош Стојиљковић Миливој Васиљевић
Степски соко, најкрупнији соко Србије, са популацијом процењеном на свега 35 до 50 гнездећих парова, у нашој земљи има статус критично угрожене врсте и прети му опасност од непосредног изумирања. Иако је, како напомињу у ДЗППС, успео да се прилагоди животу међу ораницама, велики проблем му представља недостатак гнездилишта. Као и други соколови, не прави своја гнезда већ их преузима од других птица.
ФОТО: Кристина Милошевић Урош Стојиљковић Миливој Васиљевић
Тако је населио висока и истурена места попут стубова далековода на којима се у последњих 40 година гнезди готово целокупна популација ове врсте у Србији. Један од основних циљева у њиховој заштити је да се врате гнежђењу на дрвећу.
ФОТО: Кристина Милошевић Урош Стојиљковић Миливој Васиљевић
Сива ветрушка спада у групу ситнијих соколова. Популација у Србији се процењује на свега од 100 до 150 гнездећих парова са наглим падом бројности, па има статус рањиве врсте. Фактори угрожавања су бројни, почев од нестанка места за гнежђење услед смањења бројности гачаца којима преотимају гнезда. Деградација станишта преоравањем пашњака и сечом стабала, интензивна употреба пестицида и неповољне временске прилике изазване климатским променама доводе до смањења количине доступне хране у гнездећем периоду и прекида самог гнежђења.
ВАШИНГТОН ПОСТ ТВРДИ: Руска служба спремала сценарио са атентатом на Орбана
РУСКА Спољна обавештајна служба (СВР) наводно је разматрала планове за утицај на изборе у Мађарској, укључујући и инсценирање атентата на премијера Виктора Орбана, у циљу јачања подршке Орбану, показује интерни документ до којег су дошле европске службе безбедности, пише данас Вашингтон пост (WП).
21. 03. 2026. у 13:35
КУЛТ ПРЕДАКА У ПЛАМЕНУ МРЖЊЕ: 45 година од паљења конака Пећке патријаршије – Злочин који је најавио Мартовски погром
ОВЕ седмице пре тачно 45 година, српски народ и Српска православна црква занемели су пред призором који је наговестио деценије страдања на Косову и Метохији.
17. 03. 2026. у 19:10
Шта је заправо реaктор Димона, најстроже чувани израелски објекат - где свега има, а Израелци све строго крију? (ФОТО)
У балистичком ракетном нападу на Димону, град на југу Израела, повређено је 47 људи, који су запослени у болници. Већина повреда је узрокована шрапнелима, према израелској служби за хитне случајеве Маген Давид Адом. Димона се налази око 13 километара од нуклеарног истраживачког центра Негев.
21. 03. 2026. у 21:44 >> 22:08
Коментари (0)