ДЕЦУ КОРИСТЕ КАО МУЛЕ У ЛАНЦУ ОНЛАЈН ПРЕВАРА: Како заштити најмлађе од злоупотреба на интернету

ДЕЦА све чешће, не слутећи да раде било шта лоше, постају део у ланцупревара на интернету. Малолетници се користе као посредници у преносуновца, криптовалута, дроге или поверљивих података - а да ни сами незнају у шта су увучени. Са друге стране екрана, неко им се јави каопријатељ. Понекад се представи као старији друг, понекад као анонимни "спонзор" који нуди лаку зараду, поклон у игрици или прилику да "помогнедругарима". Убрзо затим стижу упутства: да нешто пошаљу, преусмере, преузму или обаве "само једну ствар".

Фото Shutterstock

У тим невидљивим токовима новца и информација, дете постаје такозвана мула - посредник који, несвесно, извршава туђе налоге. Не зна ни ко је пошиљалац, ни ко је крајњи прималац, ни шта заправо значи та једна једина радња коју је обавило. У Србији не постоје званични подаци о малолетницима који су искоришћени као посредници у оваквим трансакцијама - што не значи да се то не догађа. Напротив. Искуства других земаља показују да деца све чешће несвесно учествују у добро осмишљеним онлајн преварама, у којима постају алатке у рукама дигиталних криминалаца.

Према подацима Европола, у великој међународној акцији идентификовано је више од 700 малолетника који су учествовали у трансакцијама повезаним са сајбер криминалом. Неки од њих имали су само 12 година. У Великој Британији, банка Santander UK је у сарадњи са организацијом Cifas објавила да је током последњих пет година више од 23.500 младих било укључено у трансакције повезане са прањем новца. Већина њих није ни слутила да учествује у кривичном делу.

- Нажалост, то није новост - каже за "Новости" Катарина Јонев Ћираковић, стручњак за безбедност деце на интернету и друштвеним мрежама. - У Латинској Америци деца се већ годинама користе за пренос дроге, а на Блиском истоку - за трансфер оружја, експлозива, па чак и у самоубилачким мисијама. У дигиталном свету, видео-игре су постале нови канал. Криминалне групе, секте, трговци људима и терористичке ћелије инфилтрирају се у платформе за играње, слушају ко је емоционално рањив, ко је сам - и циљано врбују.

Фото Shutterstock

Према њеним речима, у Немачкој и Аустрији полиција је забележила случајеве у којима су малолетници отварали налоге на платформама за трговање криптовалутама, преносили кодове, па чак и слали пакете са скривеним предметима - верујући да помажу "стримерима" или учествују у некој наградној игри. У неким ситуацијама, деца су добијала упутства да телефоном скенирају личне карте чланова своје породице - не знајући да тиме отварају простор за озбиљну злоупотребу личних података.

- Они не знају да је то кривично дело - каже Јонев. - Њима све то изгледа као помоћ неком другару из игре, нека врста задатка. А родитељи, у већини случајева, ништа не знају о платформама на којима се та комуникација одвија.

Једна од најпопуларнијих платформи међу гејмерима данас је "Дискорд", а многи родитељи и не знају да она постоји. Исто је било и са мрежом Omegle, која је због потпуне анонимности годинама била једно од омиљених места интернет предатора - све док није угашена прошле године. Али како једна мрежа нестане, друга се појави.

Тренутно је, упозорава наша саговорница, посебно проблематичан "Роблокс".

- Ту игру користе чак и деца предшколског узраста. Унутар ње постоје простори за комуникацију и размену садржаја, потпуно изван било какве контроле. Управо у тим дигиталним ћошковима најмлађи ступају у контакт са старијим особама - често са јасном намером злоупотребе. У САД бележи се пораст броја случајева онлајн манипулације децом који су почели управо преко "Роблокса" - истиче Јонев.

Фото: принтскрин твитер / Србски Витез А.Н.

Деца све чешће постају несвесни учесници у интернет преварама - не као жртве, већ као помагачи. У питању су ситуације у којима малолетници, не слутећи ништа лоше, преусмеравају друге кориснике ка лажним сајтовима, шире заражене апликације или преко друштвених мрежа рекламирају непостојеће производе. Многи не знају да тиме заправо учествују у радњама због којих би одрасла особа одговарала кривично.

Једна бака из Београда је, на пример, замолила унуку да јој инсталира апликацију коју је добила у СМС. Девојчица је то, сасвим несвесно, урадила - и обе су постале саучеснице у интернет превари познатој као фишинг.

Јавности је познат и случај од пре неколико година: све је почело безазленом поруком на "Инстаграму", а завршило се тако што је једна Београђанка изгубила 6.000 динара и остала без налога. Испоставило се да су кодови које је проследила коришћени за плаћање видео-игрица преко њеног постпејд рачуна, а "преваранти" су били тинејџери - који су се касније хвалили тиме на "Тик-току". Она није била једина жртва.

Психолози упозоравају да деца не праве јасну разлику између стварног и виртуелног морала. Злоупотребе на интернету не доживљавају као стварну штету - тешко им је да повежу свој клик са последицом, јер жртву не виде. За њих је то често само изазов, садржај који доноси лајкове и осећај да су "нешто постигли".

- Ставити компјутер у дечју собу и оставити га детету на слободно располагање, исто је што и пустити га само на улицу и препустити свим опасностима које на њој вребају - сматра психотерапеут др Зоран Миливојевић. - Многе опасности из стварног живота данас су се преселиле на друштвене мреже. Родитељи су углавном информатички неписмени, али морају да науче у каквом окружењу им деца одрастају. Деца су дигитални домороци, одрастају уз технологију. Родитељи су дигитални дошљаци.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације