НАСИЉЕ ДОЛАЗИ ИЗ ИНБОКСА: Како заштити најмлађе од злоупотреба на интернету (12)

"МАМА, неко ме грумује", каже дете. Или: "Нешто сам урадио, па су медоксовали". Родитељ ћути. Или пита: "Шта ти је сад па то?" И ту разговоробично престане. Не зато што родитељ неће да помогне, већ зато што не зна да је помоћ детету потребна. Не препознаје опасност. А дете, уместо да објасни - прећути. Између њих стоји читав један свет, дигитални, са речима које нису ушле ни у овдашње законе, ни у школе, ни у наш свакодневни говор. Али јесу у дечје животе.

Фото Shutterstock

Кад се те речи изговоре - груминг, доксиг, секстинг, шеринг, кетфишинг, сексторшн - уместо бриге, код многих јави се збуњеност. Јер, груминг је, код нас, чешће у рукама фризера за псе, него у надлежности тужилаштва. У кинолошком речнику, то значи купање, чешљање и парфемисање кућног љубимца. Кад родитељ чује дете како каже - "грумује ме неки лик из игре", може се десити да, у најбољој намери, одговори: "Па, добро, кад те већ нађе, нека ти и шапе опере." У дигиталном свету грумери су врсни манипулатори који се служе испробаним техникама за упознавање деце.

Како да се родитељ бори против нечега што не разуме? И како да детету објасни нешто што ни сам не уме да именује? У кривичним законима других држава, ови појмови нису нови. Код нас се "крију" иза нечег другог. Груминг је, рецимо, "увреда морала". Дигитално прогањање - тек "узнемиравање".

- Наш правни систем не препознаје ни језик, ни механизме савремених дигиталних опасности - каже за "Новости" адвокат Предраг Поповић. - То што груминг, доксинг, секстинг или овершеринг нису именовани у закону, не значи да се не могу процесуирати. Све зависи од тумачења закона, али и од храбрости жртве и упорности родитеља.

Фото Shutterstock

Према његовим речима, иако термини нису формално присутни у прописима, различити облици дигиталног насиља ипак могу бити обухваћени постојећим законима.

- Када су жртве малолетници, казне су у начелу строже - додаје Поповић. - Раније се насиље дешавало у школи, на игралишту, у парку. Данас не престаје са школским звоном. Пресељава се у поруке, у инбокс, у дечју свакодневицу. Зато је неопходно да дигиталне претње и опасности коначно добију своје место у закону.

У Великој Британији, Немачкој или Канади, довољно је да пунолетна особа - грумер, представљајући се као вршњак, наведе дете на еротски разговор или да од њега добије експлицитне фотографије - и може добити и до 10 година затвора. У Србији, ако нема чврстих доказа о намери и конкретном садржају, мало је вероватно да ће случај доспети до суда.

- Једна од највећих опасности за децу на интернету је у томе што било ко, са било ког краја света, може да објави садржај чију је истинитост готово немогуће одмах проверити - истиче др Вида М. Вилић, која је на Правном факултету у Нишу докторирала на теми повреде права на приватност на друштвеним мрежама. - Интернет омогућава лако скривање идентитета и отвара врата лажним представљањима, што чини простор погодним за манипулације, насиље и злоупотребе. Посебно је ризично то што млади могу ступити у контакт с одраслима који имају непримерене намере.

Подаци Националног центра за несталу и експлоатисану децу (NCMEC) из САД показују да је само током 2024. године пријављено више од 20,5 милиона сумњи на сексуалну експлоатацију деце. Ове пријаве стигле су преко платформе CyberTipline, централизованог система за пријаву интернет злоупотреба који користе безбедносне службе, технолошке компаније и организације широм света. Више од 546.000 пријава односило се на покушаје одраслих да успоставе контакт с децом у сексуалне сврхе - феномен познат као "онлајн ентајсмент". Према подацима организација Thorn и NCMEC, број оваквих случајева порастао је за 192 одсто у односу на претходне године.

- Реч је о глобалном проблему, који укључује бројне облике дигиталне експлоатације, а многи од њих код нас још нису довољно препознати - истиче др Вилић. - Злоупотребе се најчешће одвијају у затвореним групама, а први контакт се често успоставља преко форума, друштвених мрежа или скривених соба у игрицама. Деца која су несигурна, повучена или емотивно рањивија лакше постају мета. Интернет им се понекад чини као простор слободе где су прихваћена - али управо та илузија може бити злоупотребљена.

У Великој Британији, Холандији или Француској, законом је кажњиво и ако неко на мрежи објави туђу адресу, број телефона, име школе или породичне фотографије - без дозволе, а с намером да заплаши или осрамоти дете. То носи име доксинг (doxing) и представља облик дигиталне освете. Код нас, међутим, ако дете из страха обрише поруке - доказа више нема.

Сличан је случај и са злоупотребом интимних порука или фотографија. Дете често пошаље слику особи коју је упознало преко мреже. Та особа - неретко одрасла или знатно старија - потом тај садржај дели, објављује или користи за уцену. У првом кораку то је секстинг - када дете, из поверења или емоционалне привржености, шаље нешто интимно, верујући да ће остати у приватном простору. Али када тај садржај постане средство притиска - када стигну претње, захтеви за још фотографија, новцем или "услугама", под претњом јавног објављивања - настаје оно што се зове сексторшн.

У Канади и Сједињеним Државама, довољна је и сама претња - чак и ако спорни садржај више не постоји - да би полиција интервенисала. У Србији, ако дете у страху обрише разговор - поступак, најчешће, не може ни да почне.

Једна од новијих, узнемирујућих појава на интернету је такозвана дигитална отмица. Неко преузме фотографију детета коју је родитељ, често несвесно, поставио на друштвену мрежу, и уз помоћ ње креира лажан профил. На том профилу дете добија нови идентитет - често уз измишљену причу о тешкој болести, породичној трагедији или сиромаштву. Циљ је изазвати саосећање, придобити пратиоце, донације. Док у САД или Великој Британији постоје механизми за брзо уклањање таквог садржаја, у Србији ће профил најчешће остати активан - осим ако га родитељи детета не примете.

Унутар истих дигиталних заједница развија се и мање видљива, али системски опасна појава - "економија додавања" (add me economy). Деци се задају "мисије" да на платформама попут Дискорда додају одређене профиле у листу пријатеља. Понекад је то услов да наставе игру, понекад им је обећана награда, а понекад је само - изазов. Тако се граде вештачке мреже контаката које касније могу бити коришћене за манипулацију, ширење пропаганде, прикупљање података или чак врбовање. Док се у Великој Британији овим питањем баве тимови психолога и ИТ стручњака, код нас се овај термин и не спомиње.

Лажно представљање на интернету - познато као кетфишинг (catfishing) - такође је све чешћа појава. У Аустралији и Великој Британији овај вид дигиталне манипулације обухваћен је кривичним законом. У Србији, међутим, ако није нанета материјална штета - углавном пролази испод радара правосуђа.

Препоручујемо

Свет

0 0

ПАВЕЛ ДУРОВ ПОНОВО ИСПИТИВАН У ПАРИЗУ: Оснивач телеграма поново на мети

28. 07. 2025. у 20:15

Друштво

0 0

ВРШЊАКЕ СТАВЕ НА ЦРНУ ЛИСТУ, ПА ИХ ВРЕЂАЈУ: Како заштити најмлађе од злоупотреба на интернету (8)

25. 07. 2025. у 16:39

Друштво

0 2

ДЕЦА ЗА ПРИЈАТЕЉА БИРАЈУ МАШИНУ: Како да заштитимо најмлађе од злоупотреба на интернету (7)

24. 07. 2025. у 10:59

Панорама

0 1

КАКО ДА РОДИТЕЉИ ПОМОГНУ МАЛИШАНИМА У БОЉЕМ СЛАГАЊУ: Од ривалства и љубоморе до подршке за цео живот (ФОТО)

24. 07. 2025. у 13:37

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације