ЗАКОНОМ ИЗЈЕДНАЧИЛИ НАЦИСТЕ И ЦРВЕНОАРМЕЈЦЕ ДА ПРИПРЕМЕ НОВИ РАТ: Шта се заиста крије иза измене кривичног закона у Чешкој

НАЦИЗАМ и комунизам су иста ствар, сугеришу измене Кривичног законика које је 18. јула потписао председник Чешке Републике Петр Павел, пре ове функције НАТО генерал. Ономе ко "оснива, подржава или промовише нацистичке, комунистичке или друге покрете који очигледно теже укидању људских права и слобода, или подстичу расну, етничку, националну, верску или класну мржњу" закон прети затвором до пет година.

Фото: Shutterstock/Илустрација

Чему служе ови параграфи када су СССР и Варшавски пакт далека прошлост, Русија је капиталистичка земља, а кинески комунизам је успешно усклађен са либералним принципима капиталистичког тржишта - питање је за саговорнике "Новости", угледне историчаре, истраживаче и професоре, који су се бавили овом темом.

- Ако се овакав закон буде дословно примењивао први ће на његовом удару бити западни глобалистички либерали, јер је њихова реторика суштински марксистичка, а искључивост превазилази бољшевичку - ироничан је политиколог проф. др Љубиша Деспотовић. - Није овај закон усвојен за борбу против екстремних идеологија и тоталитаризма, већ ради ревизије историје и изједначавања нацистичке Немачке и Совјетског Савеза, да би се "кривица" пројектовала на данашњу Русију. Треба очекивати усвајање сличних закона и у другим европским државама, реч је о идеолошкој припреми за наставак рата против Русије и будући неминовни сукоб са Кином. Није то тајна, лидери атлантистичког глобализма отворено говоре да се спремају за класични оружани сукоб.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Стручњаци указују да је чешки закон прилично тоталитаристички јер оставља много простора за тумачења шта је то комунистичка пропаганда, да ли се и како разликује од социјалистичке, анархистичке или неке друге левичарске идеологије која није наведена као кажњива. Да ли ће се за потребе суђења ангажовати политиколози као лиценцирани судски вештаци? Да ли ће уопште смети да се каже да је Црвена армија сломила нацистичку Немачку?

Foto: Printskrin, Vikipedija

- Чешки закон којим се криминализује комунистичка пропаганда и изједначава са нацистичком не представља само правну новину, већ и дубоки заокрет у интерпретацији Другог светског рата и целокупне савремене историје централне Европе - каже историчар др Милош Тимотијевић. - До сада је у већини земаља источног блока важио наратив у којем је совјетско ослобођење 1945. било несумњиво позитиван догађај, мада оптерећен каснијим наметањем комунистичких режима. Нови чешки закон, међутим, правно и симболички тврди да је и сама комунистичка идеологија - укључујући и њене антифашистичке манифестације - злочиначка у свом корену. Тиме се урушaва легитимитет комунистичког отпора и совјетске победе над нацизмом, а директно и савремене Русије која баштини наслеђе Црвене армије и Совјетског Савеза.

фото.Б.Субашић

Историчар сматра да је овај закон јасан геополитички сигнал, нарочито у контексту рата у Украјини.

- Он означава свесно одбацивање совјетске историјске легитимације и афирмише нову, прозападну и проевропску перспективу чешког друштва, у којој нема места за било који облик повезивања са наслеђем комунизма, Совјетског Савеза, самим тим и Русије, без обзира на историјске заслуге у борби против фашизма и нацизма - каже Тимотијевић. - Када је реч о најавама да би слични закони могли да се донесу и у другим државама, таква интервенција у културу сећања је разумљива у контексту Источне Европе и текућег рата у Украјини, али је дубоко проблематична када се пренесе у простор бивше Југославије. Историјски контекст овог региона обележен је специфичном улогом комунистичког покрета у борби против нацизма и фашизма, као и институционалним признањем од стране западних сила. Било каква правна или симболичка осуда комунизма у том смислу неминовно би релативизовала и легитимитет државности већине новонасталих држава у региону.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Историчар упозорава да оваква интерпретативна промена има далекосежне последице, јер се други тоталитаризам, комунистички, који је наступио након слома првог - нацизма, више не сматра мање опасним, већ једнако репресивним и штетним:

- Иако се савремени закони често позивају на потребу осуде свих тоталитаризама, остаје питање да ли је могуће упоредити нацизам и комунизам без ризика да се релативизује или замагли природа зла које је проистекло из сваког од њих.

FOTO: Privatna arhiva

Др Деспотовић наглашава да је једина сличност нацизма и комунизма то што су као облици политичког режима били ауторитарни и тоталитарног карактера, али да су њихове идеологије потпуно различите, па се не могу изједначавати.

- Нацизам је расна идеологија националне искључивости, док је комунизам идеологија интернационализма, светске револуције и класне солидарности, а посматрано у конкретној историјској равни реч је о два облика државе који су дошли у сукоб када је нацистичка Немачка напала Совјетски Савез, пошто је претходно окупирала читаву Европу - каже др Деспотовић. - СССР је поднео највећи терет рата и 1945. је победио нацизам. У том тренутку мислило се да је то и војна и политичка победа над најстрашнијом идеологијом у историји човечанства, али се испоставило да политичка победа није остварена. Договорени процес денацификације није одрађен на Западу, нацизам је наставио да функционише кроз нацисте у државним и војним елитама у Немачкој, Великој Британији и делу Француске, а у лику најбољих научника и обавештајаца Трећег рајха прешао је и у САД. Те чињенице сада, пред нови сукоб, треба прикрити ревизијом историје, изједначавањем нацизма и комунизма, иако је то немогуће са становишта политикологије и историје. Нити је могуће подвести под исти правни оквир кажњавање и једних и других, нарочито у светлу чињенице да постоји велики број левичарских странака по читавој Европи.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Управо ова последња констатација буди сумњу да овај закон можда и није уперен само против комунистичке, што треба читати руске, пропаганде већ против колебљиваца у западним редовима који ће се од сада сами цензурисати. Оваквих закона се сећају сви који су живели у комунистичким режимима. Намеће се закључак да је нацистички немачки тоталитаризам истоветан совјетском комунистичком тоталитаризму који га је победио, док је евроатланстки либерални тоталитаризам - демократски. Да ли је баш тако?

- Смрт милиона људи у Европи током Другог светског рата посебно цивила, директна је последица расистичке политике нациста у Немачкој и њиховог плана да поред Јевреја униште или преселе и друге "ниже расе", пре свих Роме и Словене - објашњава др Тимотијевић. - У темељу нацистичке идеологије налазио се расизам и схватање о надмоћи "више расе", аријеваца, заправо Немаца. У таквој хијерархији народа при самом дну налазили су се и поједини словенски народи (Руси, Пољаци, Срби) којима је требало уништити државност, погубити интелигенцију, протерати са подручја Источне Европе и претворити их у робовску радну снагу. Потпуна ликвидација Јевреја и поробљавање већине Словена били су део јединственог подухвата "етничке реорганизације" европског простора и представљају континуитет пангерманске политике антиславизма, раширеног како на десници тако и на левици, и освајања Истока који је за нацисте постао "животни простор". Зато је напад на СССР био "крсташки рат" против завере "светског Јеврејина" оличеног у комунистичкој Русији и истовремено врхунац дугорочних и далекосежних империјалистичких планова Немачке који су имали подлогу у антисемитизму и антиславизму.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Према немачком "Општем плану Исток", донетом 1941, планирано је да се из Пољске и западних делова СССР протера или расели 31 милион људи који су класификовани као "расно непожељни".

- Остатак од 45 милиона људи који су живели на том простору требало је германизовати или убити - наводи др Тимотијевић. - Међу њима је било и пет до шест милиона Јевреја, за које је предвиђано "потпуно пресељење", односно уништење. На тај начин ослободио би се простор за насељавање 10 милиона Немаца. Резултати такве политике били су страшни. Пољска је имала шест милиона, а Совјетски Савез чак 27 милиона жртава у Другом светском рату, 66 одсто од свих убијених у Европи, односно 45 одсто укупно страдалих људи у свету.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Историчар упозорава да се у политичким и идеолошким расправама често упоређују нацизам и комунизам као тоталитарни режими, упркос кључним разликама.

- Нацизам је био биолошки расизам, а комунизам класни утопизам - каже др Тимотијевић. - Иако су последице по смрт људи биле сличне, оне су различите по намери, идеолошкој структури и историјском наслеђу. Иако су и нацистичка Немачка и совјетски комунизам представљали тоталитарне системе одговорне за милионе жртава, фундаменталне разлике у њиховој идеолошкој основи и методама злочина онемогућавају њихово потпуно изједначавање. Нацизам је као свој основни циљ имао истребљење "нижих раса", док је комунизам, упркос бруталности и терору, функционисао у оквиру другачије парадигме - класне борбе, а не расне хијерархије. Историјско памћење мора уважити те разлике, без релативизације иједног од злочиначких поретка.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Др Тимотијевић подсећа да су упркос совјетској и комунистичкој контроли од 1945-1990, државе и народи Источне Европе задржали своју државност, националну самобитност и наставили развој у свим доменима модерног друштва.

- Нацистичка окупација ових подручја у Другом светском рату темељила се на отвореном израбљивању и истребљењу људи - подсећа др Тимотијевић. - Комунизам и Совјетски Савез никада нису планирали истребљење читавих народа. Из комунистичких логора вратили су се многи, а из нацистичких логора смрти није било излаза. Укључујући логоре у НДХ, којих не би ни било без нацистичке Немачке.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Foto: Printskrin, Vikipedija

Помрли од глади и израбљивања

НАЦИСТИ су на окупираним совјетским територијама директно убили 7,4 милиона обичних грађана, подсећа др Милош Тимотијевић:

- На рад у Немачку насилно су као робове одвели 5,3 милиона људи од којих је 2,2 милиона умрло. На простору СССР који су нацисти окупирали спровођено је присилно терање домаћег становништва на рад. Процењује се да је 13,7 милиона људи умрло због исцрпљујућег рада, слабе исхране и нечовечног поступања нациста. Политика истребљења спроводила се и кроз убијање, злостављање, немилосрдно поступање према совјетским ратним заробљеницима. Од 5,7 милиона заробљеника њих 3,2 је умрло.

Foto: Printskrin, Vikipedija

"Помиловање" за Немачку

СОЦИОЛОГ др Слободан Вуковић сматра да је чешки закон којим се изједначавају нацизам и комунизам само наставак дугог процеса "укидања немачке кривице" који је почео истог тренутка када и Хладни рат:

- Немачка је од тада припремана као савезник за рат против Совјетског Савеза, односно Русије, због чега је њена биографија морала да буде опрана тако што ће нацизам и бољшевизам бити изједначени. Американци су за тај посао формирали "Халдер групу" у САД, са око 1.500 запослених нациста коју је водио генерал Франц Халдер, начелник генералштаба немачке војске 1938-1942, који је водио напад на СССР. Он је постао главни саветник Центра за историју Војске САД и написао ревидирану хронику светског рата с циљем да се бивши непријатељ, Немачка, интегрише у нове политичке и војне структуре Запада.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Темељне вредности руског друштва

ПОБЕДА Црвене армије и Совјетског Савеза над нацизмом није се темељила само на комунистичкој доктрини, наглашава др Тимотијевић:

- У кључним годинама рата, када је опстанак Совјетског Савеза био на прекретници, Стаљин и његово руководство су се уместо да остану доследни марксизму-лењинизму, светској револуцији, интернационализму и класној свести, окренули темељним вредностима руског друштва. Свесно су отворили велики простор великоруским традицијама, националним митовима и чак православним симболима, како би мотивисали становништво у борби против нацизма. Тај идеолошки заокрет, може се с разлогом тумачити као капитулација комунистичке доктрине пред приматом етничке и религијске кохезије. Истовремено, ова трансформација указује на дубинску историјску истину: у времену егзистенцијалне претње, а она је била стварна јер су нацисти према Русима и већини Словена наступали као расисти, идеологија постаје флексибилна, а механизми колективне мобилизације израњају из најдубљих културних и историјских матрица.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације