ЛАЗ И МУЊИНО БРДО: Зашто дежурају екипе хитне службе поред новоотворених тунела и да ли је то по стандардима ЕУ?

ТУНЕЛИ Лаз и Муњино брдо представљају тренутно најдуже тунеле у Србији. У складу са оперативним плановима дефинише се и деловање служби за евентуална реаговања, кажу у Путевима Србије. Дежурство хитних служби је најављивано и пре отварања деонице.

FOTO TANJUG/JOVANA KULAŠEVIĆ

- Муњино брдо је дугачко 2.864м, а Лаз 2.624м. То су два озбиљна тунела, веће немамо у Србији. Овде ће да дежура најмање 8 до 10 људи 24 часа дневно, као и противпожарни камиони, хитна помоћ и полиција - каже за Јуроњуз Србија Зоран Дробњак, директор ЈП "Путеви Србије".

Након информације да ће лекари и медицинске сестре Дома здравља Чачак ускоро почети са дежурствима испред тунела Муњино брдо, огласила се здравствена установа и демантовала ове наводе, рекавши да ће само бити појачане дежурне екипе у амбуланти Парменац јер је од пуштања тунела у рад далеко већи промет саобраћаја на овој деоници. 

- Због безбедности путника у току летње сезоне уведена је трећа смена у амбуланти Парменац. Због све већег броја нетачних информација, непроверених тумачења и произвољних закључака у јавности, Дом здравља Чачак обавештава грађане да ће, почев од 18. јула 2025. године, медицинске службе дежурати и у трећој смени у амбуланти у Парменцу. Ова одлука донета је искључиво из безбедносних разлога, како би се одговорило на повећане потребе током летњих месеци, када је новоизграђена саобраћајница у близини Парменца најоптерећенија - наводи се у саопштењу за јавност Дома здравља Чачак.

Тунели су међу најризичнијим објектима с аспекта безбедности учесника у саобраћају и њихов значај се огледа у потенцијалним последицама и размерама ванредних догађаја који се у њима могу догодити, каже између осталог стручњак из ове области, редовни професор на Саобраћајном факултету у Београду Крсто Липовац.

Подсећа и на европску директиву која прати законодавство Србије, а по којој сви тунели дужи од 500 метара морају задовољавати посебне критеријуме безбедности.

- Када причамо о начину како обезбедити да смањимо минимум ризка у тунелима, у свету су различити додатни поступци којима се обезбеђује саобраћај у тунелима. Неке државе за дуже тунеле или целе системе испод земље у близини, на улазу и излазу таквих система, тунела постављају посебне станице које обухватају првенствено ватрогасце, полицијске патроле, а некада и екипе здравствене заштите. Србија ово није предвидела својим прописима, али овде можемо размишљати о две ствари - да ли је то привремена мера док се не обезбеди сва потребна документација и не заврше сви радови на свим системима који треба да гарантују сигурност, или се ради о трајној мери што не треба искључити. Овде причамо о изузетно дугим тунелима са гледишта безбедности саобраћаја, не бих искључио порепоруку да на улазу или у близини постоје посебне станице које би окупиле различите ургентне службе, а међу њима свакако ватрогасце и свакако полицајце за брзу интервенцију, а по потреби и здравствену заштиту - истиче Липовац.

Надзор и управљање објектима се врши 24 часа дневно сваког дана из оперативно-управљачких центара према јасно дефинисаним процедурама реаговања у случају ванредних догађаја, а присуство хитних служби ће помоћи у већој безбедности, али бољој организији и функционисању саобраћаја на новој деоници. 

(Јуроњуз)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације