Између барикада и вувузела, тихи хероји враћају веру у људе

В.Н.

05. 07. 2025. у 11:35

Четвртак је. Припреме за Видовдан су биле у пуном јеку. Овај пут ни налик старим временима, већ другачије, плаћенички, насилно, са отвореним позивима на крвопролиће. И док су беспосличари, “елита”, страни плаћеници са својим послушницима и мамини и татини привилеговани балавци планирали крвави пир уз обиље алкохола и наркотика, три дијаметрално различите приче пример су светлости нашег града.

Између барикада и вувузела, тихи хероји враћају веру у људе

Foto: Tanjug/VLADIMIR SPORCIC

Испод буке свакодневнице, живи један другачији Београд. Тиши, мекши, онај који не тражи ни пажњу ни насловне стране. Престоница који не виче, не дува у пиштаљке, не урла у мегафоне, не пише пароле које деле и свађају. Београд са душом, срцем и људскошћу, захваљујући онима које обично не приметимо.

Стари балкон у срцу Врачара са цветним жардињерама постао је “дневна соба” предратне зграде и њених становника. Скромно и ненаметљиво. Бака Јела је затегла терасу, изнела тањир кекса, приставила џезву и позвала комшилук на чашицу разговора. Првог четвртка дошла је само комшиница са трећег. Следећег је свратио и студент са поткровља. Данас, ту их је бар по десетак и обавезно још понека празна столица, јер: “Ко наиђе, добродошао је.”

Уз смех, сузе, савете и осмехе упознали су се, научили да разумеју једни друге, да се помогну и договоре. Средили су хаустор заједничким снагама, поставили цвеће уз врата лифта на сваком спрату, а зидове ходника сада красе цртежи деце из зграде и комшилука. Чак у току недеље често позвоне и комшији за кашику кафе или шећера на зајам.

И, док су драге комшије ћакулале и овог четвртка, на платоу код Ушћа Тањи је пукао водењак, готово три недеље пре термина. Стрес, шок, осећај беспомоћности. Супруг на службеном путу, родитељи у другом граду. Узела је телефон и позвала такси. “Жао нам је, немамо слободних возила, покушајте касније.” Следећи, иста реченица. На трећи позив јавила се оператерка. Тања, већ у сузама, покушава да објасни шта се десило пре него што је дала локацију, али добија неочекиван одговор: “Душо, смири се. Немамо слободних возила, али зовем Милоша, само ми реци где се тачно налазиш и не мрдај одатле. Биће све у реду и нека ти је са срећом.” Није умела ни да прекине везу, то је уместо ње урадила оператерка. За неколико минута телефон је позвонио: “Добар дан, ја сам Милош. Чујем да мораш хитно на порођај. Стижем по тебе за 2 минута, не устај са клупе.” Почињу контракције. Који минут касније прилази јој човек са флашицом воде: “Ја сам Милош. Попиј мало воде, па да полако кренемо, ауто је одмах иза ћошка.” Узела је гутљај, устала уз његову помоћ и руку под руку стигли су до аута. Испред болнице је изашао, отворио јој врата, увео је унутра и насмејан махнуо уз најлепше жеље. Тек тад се освестила:

"Сачекајте да Вам платим вожњу” проговорила је отварајући ташну. “Трудницама не наплаћујем, никада. Да сте живи и здрави и ти и твоје дете”, отпоздравио је и отишао даље да таксира.

Сумрак се полако навлачи, а са њим на улице свог града излази ветеринар Драган држећи чврсто у руци торбу пуну наде. И док се град губи у расправама, смећу, каменицама и барикадама, он тихо, без помпе, обилази псе по улицама. У сарадњи са “Ветерином Београд” и АРС (Анимал ресqуе Сербиа) Драган у своје слободно време обилази напуштене псе, храни их, чипује, удомљава, разговара са грађанима. Кад је у прилици, деци поклања брошуре о одговорном власништву. Не тражи плату ни тапшање по рамену. Каже да је то његова захвалност граду који му је дао све. И док пакује антибиотску маст назад у торбу открио нам је своју мисију: “Не желим да се ишта заборави – ни пас, ни човек ни доброта.”

Ни бака Јела, ни таксиста Милош ни ветеринар Драган немају заједнички хештег, кампању, листу… Нема вести о њима у ударним терминима. Али заједно, они плету танану, свилену, прекрасну мрежу људскости која држи Београд на окупу. У бака Јели која пече кекс и кува кафу, у Милошу који не наплаћује, у Драгану који чува наше пријатеље без гласа крије се вера у град који не заборавља да буде човек.

И док се наша престоница бори да остане своја, можда је време да ослушнемо и оне који не траже пажњу, али је заслужују. 

Београд никада није био скуп небодера, зграда, паркинга, Београд су људи. Баш они који упркос свему бирају да буду добри: за себе, своје ближње и све са којима живе исту судбину, дишу исти ваздух, славе исте празнике, плачу над истим несрећама.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
У ФЕБРУАРУ ПОТПУНИ КОЛАПС ПОЛАРНОГ ВРТЛОГА? Хладна маса заледиће Европу, ево шта нас очекује

У ФЕБРУАРУ ПОТПУНИ КОЛАПС ПОЛАРНОГ ВРТЛОГА? Хладна маса заледиће Европу, ево шта нас очекује

НАКОН стратосферског загревања почетком фебруара, најновије прогнозе показују потенцијални потпуни колапс поларног вртлога, што ће на крају довести хладан ваздух и у Европу, пише Severe Weather Europe.

23. 01. 2026. у 14:21

Коментари (10)

АМЕРИКА ПРЕТИЛА, ДАНСКА ПРОДАЛА ОСТРВА ЗА 630 МИЛИОНА $: Копенхаген дао острва за 630 милиона