РЕЗОЛУЦИЈУ 1244 УСВОЈИЛИ, ДА ЈЕ НИКАД НЕ ПОШТУЈУ: Бомбардовање Србије стало је 10. јуна 1999, али је рат настављен другим средствима

УСВАЈАЊЕМ Резолуције 1244 у Савету безбедности УН, на данашњи дан, 10. јуна 1999, заустављена је отворена агресија НАТО на тадашњу СРЈ.

Фото Д. Миловановић

 Рат је међутим, настављен другим средствима све до данас, 26 година касније. То показују и актуелни прогони, малтретирање и шиканирање Срба на Косову и Метохији и поновни покушаји Европе да "преговара о статусу" југа централне Србије.

Да је Запад 10. јуна те 1999. био једнако "искрен као и данас", показују упутства тадашње администрације САД генералу Веслију Кларку који је командовао Алијансиним трупама у бесомучном бомбардовању наше земљу да настави нападе све док се не донесе резолуција у Савету безбедности, иако је потписивањем Војно-техничког споразума у Куманову дан раније требало да буду окончана непријатељства.

Фото ЕПА, Профимедија, Танјуг, РТС print scrin ( видео) , Приватна архива Живадина Јовановића, Документација „Борбе“ и „Новости“, Википедија

Тек после усвајања Резолуције 1244, записаће касније Кларк у мемоарима, почело је "заустављање бомбардовања" најтежим бомбардерима које је потрајало цео дан. Београд је и после потписивања Војно-техничког споразума, као и доцније, држао реч, узалудно и наивно се надајући да ће то учинити и друга страна.

У Војно-техничком споразуму, који је у ствари исти документ који је СБ УН усвојио под именом Резолуција 1244, подло је избегнута обавеза НАТО да одмах уђе на територије са којих се ВЈ повлачи, наводи Кларк у књизи "Модерно ратовање". Тако је смишљено остављен вакуум у коме су албански терористи почели са нападима на српске цивиле и војне јединице у повлачењу. Иако је недвосмислено била реч о злочинима, ни за њих, као ни за претходне, а ни оне доцније, није било казне.

фото: Зоран Јовановић Мачак

Јер, да се судило ситним злочинцима, стигло би се и до њихових наредбодаваца у Клинтоновој администрацији, команди НАТО и Европској унији, који су осмислили и наредили агресију на суверену државу која је починила "недело" бранећи своју територијалну целовитост и уставни поредак.

САД, тада апсолутни светски хегемон, уместо правних норми увеле су у међународне односе право силе, у коме најјачи правду кроји по мери својих интереса. Стратешки интерес атлантистичког Запада био је проширење и учвршћивање Јужног крила НАТО, коме је СР Југославија била на путу. Према Кларковом сведочењу, пре агресије је успостављена веза са Милом Ђукановићем који је, како је записао, "био кооперативан, тако да Црна Гора није нападана изузев неколико војних циљева на њеној територији". Србија је пак проглашена за архинепријатеља, а свака особа и објекат у њој за легитиман циљ.

Генерал Спасоје Смиљанић, ратни команданат РВ и ПВО тадашње Војске СРЈ, у књизи "Агресија НАТО - Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана у одбрани отаџбине" даје статистистику: током 78 дана бомбардовања, авијација Алијансе је извршила 26.095 борбених налета, са просечно 334 лета дневно. Процењује се да је НАТО лансирао 415.000 пројектила различитих типова на територију Југославије, укључујући 350.000 касетних бомби и између 30.000 и 50.000 метака муниције са осиромашеним уранијумом.

Фото Н. Фифић

У јавности се оперише са проценама непосредних жртава у широким границама - од 1.200 до 4.000 цивилних жртава, а најчешће се наводи број од 2.500 страдалих и око 6.000 рањених. Савезно министарство иностраних послова СРЈ је у јулу 1999. објавило вишетомну "Белу књигу" под званичним именом "НАТО злочини у Југославији - документа и докази" са записницима истражних судија са лица места праћеним мноштвом потресних фотографија са увиђаја. Тај драгоцени документ је необјашњиво нестао из јавности.

- Та књига је настајала од почетка агресије и најпрецизнији је и необорив документ о злочинима и жртвама НАТО. Штампана је на више светских језика, слали смо је свим нашим амбасадама, а њу поседује и архив Хашког трибунала и Конгресна библиотека у Вашингтону. Међутим, пошто је њен садржај необорив доказ о злочинима које је починио НАТО, она је после преврата 2000. склоњена из јавности - каже Живорад Јовановић, некадашњи министар иностраних послова СРЈ.

Фото С. Пикула

Пре 26 година усвојена је Резолуција 1244, која је предвиђала потпуну демилитаризацију тзв. ОВК и постизање стандарда људских права на КиМ пре било какве расправе о статусу покрајине. У пракси се дешавало све супротно, баш како су планери агресије и намеравали.

Генерал Кларк сведочи да Пентагон и Бела кућа нису уважили чак ни сугестију европских савезника да се током доласка тадашњих преговарача Мартија Ахтисарија и Виктора Черномирдина у Београд на разговоре са председником Слободаном Милошевићем о Војно-техничком споразуму смањи интензитет напада на градове у централној Србији.

- Када је неколико минута касније позвао Хју Шелтон (председник Здруженог генералштаба САД) обавестио сам га о Соланином захтеву да се не бомбардују градови ни њихова околина. Морао сам да пазим да Вашингтон буде упознат са европским гледиштима. "Само настави да бомбардујеш", одговорио је. "Мани се циљева на Косову и окрени се циљевима у северној Србији"... Џо Ралстон ме је обавестио шта Пентагон брине поводом Војно-техничког споразума: "Ово је једина шанса да престанемо са овом ваздушном кампањом". Одлично сам схватао његову логику, али последица је била да ми сада размишљамо о томе како да разводнимо споразум како би га Срби лакше прогутали... Неколико минута касније позвао је Хју Шелтон: "Само се ти дочепај терена, не брини за парче папира... Кад једном будемо унутра биће то свршен чин" - записао је Кларк.

Г.Шљивић

Он сведочи и да се министар одбране САД Вилијам Коен изненадио због притисака Европљана да се смањи колатерална штета и лаконски рекао: "Само ви наставите са бомбардовањем" на видео-телеконференцијској вези, у којој су учествовали сви начелници генералштабова држава НАТО.

Планери агресије који су у марту 1999. обећавали војничку победу над Србијом за седам до 10 дана, у јуну 1999. били су нервозни јер је нису постигли ни после више од два месеца бесомучног бомбардовања. Хватала их је нарвоза од могућности да се јавност пробуди из пропагандне анестезије, утолико пре што се команда копнене војске САД изричито противила инвазији, предвиђајући тешке губитке на планинском терену.

Руска историчарка, академик Јелена Гускова каже да се у тој незаводној ситуацији Американцима јавила идеја да привуку представника Русије у групу за решавање "балканског проблема".

Наша делегација долази у француску базу на почетак договора, Фото ЕПА, Профимедија, Танјуг, РТС print scrin ( видео) , Приватна архива Живадина Јовановића, Документација „Борбе“ и „Новости“, Википедија

- У тиму им је обавезно био потребан Рус, пошто би преко њега разговори са Милошевићем могли да буду ефикаснији. Али не било какав Рус, већ онај који ће да повлађује колегама и буде чврст са Србима. Избор је пао на Виктора Черномирдина, који је постао лични преставник председника Руске Федерације Бориса Јељцина - написала је Гускова у ауторском тексту.

Она наводи да су Черномирдина процењивали стручњаци Института за психоанализу и ментална истраживања САД и дошли до закључка да је добар кандидат за руског преговарчаа у интерсу Америке, јер је натпросечно интилигентан, властољубив, може бити стрпљив преговарач и дипломата, поштује наредбе и по потреби уме да буде груб.

- Како су показали каснији догађаји, психолози нису погрешили: Черномирдин је био потпуно солидаран са ставом Беле куће, према коме ће се Милошевић одазвати само ако се са њим говори језиком силе... Милошевић је неколико пута питао шта ће бити ако Југославија одбије да потпише капитулантски споразум. Тражио је савет како да поступи у таквом случају. Черномирдин га је само плашио: вас ће докрајчити, бомбардовати, заувек ћете изгубити Косово и неће бити никакве целовитости. Српска војска је питала Русе: да ли ћете нам помоћи ако не потпишемо ултиматум и почнемо да ратујемо са НАТО? Наши генерали су спуштали главе и ћутећи одмахивали главама: "Не!" - каже Гускова.

Она наводи да је Милошевић 3. јуна 1999. године саопштио да се консултовао са свим политичким странкама и објавио да су, пошто су Срби остали сами, без подршке, донели одлуку да прихвате документ: "Прихватамо предлог као понуду за мир. Ми не смемо да одбацимо мировни предлог иза којег стоји председник Русије". Он није знао да се Черномирдин оглушио о Јељцинов налог.

- Народна скупштина Републике Србије 3. јуна је одобрила документ за постизање мира, који између осталог нико није видео. НАТО је прослављао победу и настављао да бомбардује Југославију. Черномирдин није могао да постигне главни услов који је одредио председник Русије: прекидање бомбардовања као услов за почетак преговора. Европа се опраштала од система међународног права - закључује Гускова.

Шта је Черномирдин обећао Американцима

ПРИХВАТАЊЕМ Војно-техничког споразума, који је Савет безбедности УН усвојио под именом Резулуција 1244, под притиском Виктора Черномирдина СР Југославија је проглашена кривом за кризу на Косову, а НАТО и његова политика су ојачали позиције, доказавши ефикасност ултиматума и казни, сматра академик Јелена Гускова:

- У Москви Черномирдина није очекивао топао пријем. Да ли је имао састанак са председником у Кремљу, не зна се, јер Јељцин није био задовољан радом Черномирдина и састанке са својим сад већ бившим специјалним представником је избегавао. А Ал Гор (тадашњи потредседник) је звао да захвали Черномирдину за све што је урадио. Черномирдин му је обећао да посао неће пропасти.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације