Друштво

ЗА ХРВАТЕ ЈУГОСЛАВИЈА ЈЕ ПРЕДСТАВЉАЛА НАЦИОНАЛНИ ПОРАЗ: Предавање истпричара Огњена Карановића

Љиљана Прерадовић

12. 05. 2025. у 14:27

ТЕЗА свих сепаратистичких покрета у Југославији, који су истовремено представљали и оштре заточнике „борбе против великосрпског хегемонизма“, била је да су српска политичка и привредна заједница економски злоупотребљавале и искоришћавале друге националне идентитете, посебно историјске покрајине из Аустроугарске..

ЗА ХРВАТЕ ЈУГОСЛАВИЈА ЈЕ ПРЕДСТАВЉАЛА НАЦИОНАЛНИ ПОРАЗ: Предавање истпричара Огњена Карановића

То је у свом предавању "Великосрпски или југословенски интегрализам 1929-1941. године у Културном центру Новог Сада навео историчар Огњен Каранановић.

Он истиче да управо, дата теза злоупотребљавана је у периоду постојања комунистичке Југославије. Још пре Другог светског рата ову шарену лажу успешно су оспоравали економски стручњаци попут Гојка Грђића, Слободана Драшковића и других. Нарочито је разобличена пропагандна вредност књиге хрватског економисте и националисте Рудолфа Бићанића из 1938. године „Економска подлога хрватског питања“. Слободан Драшковић успешно је доказао (коришћењем података самог Бићанића) да су предели Војводине, Словеније, Хрватске и Славоније, у чији састав је улазило 62 одсто становника Југославије, располагали са 77 процената аграрне производње, 8 8 одсто шумарске привреде, 74 процента трговине, 75 одсто индустрије и 70 одсто новчаних средстава.

- Истовремено, Србија, Црна Гора, Македонија и Санџак, у којима је живело 38 одсто становника Југославије, нису остваривали ни петину дохотка у привреди.- предочава Карановић. - С друге стране, интегралистичка идеологија, уз одржавање централистичког управног и унитарног државног уређења Југославије, додатно је појачала парадокс у колективној свести њених народа.
Тај парадокс по речима истпричара Карановића, одражава се у чињеници да је грандиозна већина Срба у великој мери прихватала, па и одушевљавала се југословенским политичким и интегралистичким идеолошким опредељењем и наднационалном свешћу, док је код Хрвата стање било сасвим супротно.

- За њих је Југославија представљала национални пораз, инхибиторски механизам у коначном остварењу националног циља – реализацији великохрватске идеје о историјском и државном праву - наводи историчар. - Како би били у стању да пронађу макар и магловити аргумент за дату политику, југословенски интегрализам једноставну су огласили за 'политички плашт великосрпске идеологије.

Читаво предавање историчара Огњена Карановића "Великосрпски или југословенски интегрализам 1921-1941. године, може се погледати на Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.