ВАСКРСАВА ОРИГИНАЛНА ИЗЛОЖБА О ЈАСЕНОВЦУ: Завршава се публикације Антуна Милетића аутора прве поставке о фабрици смрти у НДХ

ОРИГИНАЛНА музејска поставка из музеја Меморијалног центра Јасеновац, чији су аутори били највећи истраживачи усташке фабрике смрти Антун Милетић и Драгоје Лукић, за коју се сматрало да је заувек изгубљена, васкрснуће ускоро у публикацији посвећеној 80-годишњици пробоја јасеновачких мученика. Наиме, оригинални артефакти са изложбе су 1991. спасени од Туђманових снага које су имале задатак да их униште и пребачени у Козарску Дубицу и чуване у РС до 2000. када су под нејасним околностима послате Музеју Холокауста у САД, који их је убрзо проследио Хрватској.

Лична архива

- Ових дана завршавамо припрему публикације "80 година од ослобођења Концентрационог логора Јасеновац" Антуна Милетића, аутора прве музејске поставке која више не постоји. Он је одлучио да са тимом сарадника објави фото-албум те прве поставке оплемењен још неким прилозима и необјављеним документима, као и рецензијом др Ефраима Зурофа, директора центра "Симон Визентал" у Јерусалиму, у којој он даје осврт о односу званичника Републике Хрватске на Спомен-подручје Јасеновац и ставу да су злочинци и жртве "појединци", скривајући тако геноцидни програм НДХ - открива за "Новости" новинар-истраживач и публициста Зоран М. Кос, блиски сарадник Антуна Милетића. У тиму за издавање публикације су и Жељко Вујадиновић, члан Друштва историчара Републике Српске и Друштва историчара Црне Горе, потпредседник Скупштине Задужбине "Јасеновац Доња Градина" Јанко Велимировић, дугогодишњи директор Републичког центра за истраживање ратних злочина РС ангажован у више удружења са овом тематиком, Рајко Миљевић ангажован на техничкој подршци и логистици.

Лична архива

Пословично пажљив и посвећен истраживању, историчар, пензионисани пуковник ЈНА, Милетић је сачувао фотографије експоната и докумената који су систем логора Јасеновац приказивали у правом светлу: као оперативну институцију за спровођење државног пројекта геноцида Срба, Јевреја и Рома у НДХ, као и незамисливо изопачене начине и алате који су у том државном злочину коришћени. На данашњој поставци у Јасеновцу уопште се не види да су жртве геноцида у НДХ били Срби, ни каквим су зверским методима убијани.

Специјални усташки изум – СРБОСЈЕК, Фото архива

Када су 2004. хрватске власти представиле нове планове за спомен-обележје у Јасеновцу тадашња директорка Наташа Јовичић је најавила промену сталне музејске поставке "да би се избегло изазивање страха и престало приказивање технологије смрти". Меморијални музеј Јасеновац је отворен у новембру 2006. а изнад мрачног је поље стаклених панела са уписаним именима жртава, без ознаке националности. Директор Визенталовог центра Зуроф је ту изложбу окарактерисао као "постмодернистичко смеће" и критиковао је због уклањања усташких инструмената за убијање и недостатка објашњења идеологије која је довела до злочина.

Објављивањем публикације са Милетићевом поставком та неправда биће бар делимично исправљена.

- Антун Милетић је најозбиљнији и најплодоноснији истраживач страдања у концентрационом логору Јасеновац који је о њему до сада објавио око 9.800 страна и зато ова публикација треба да буде споменик његовом раду - наглашава Кос.

Лична архива

Како је изгледала оригинална поставка Меморијалног музеја Јасеновац сведочанство је оставио 1988. кустос Душан Којовић из Музеја револуције БиХ у Сарајеву:

- Аутори сталне поставке су Антун Милетић и Драгоје Лукић. Највећи део изложбеног простора на поставци посвећен је главном и по злу најпознатијем логору уништења. Веома су импресивни, управо шокантни бројни музејски експонати који документовано говоре о начинима и врстама ликвидирања на стотине хиљада затвореника. Затвореници су у великом броју садистички убијани камама, бајонетима, секирама, брадвама, ножевима, чекићима, кочевима, гвозденим шипкама, дрвеним маљевима итд. Масовна убиства су вршена - поред мањег броја затвореника који су убијени ватреним оружјем - клањем, ударањем тупим предметима, спаљивањем у крематоријумима, вешањем, дављењем у води и на друге начине. У логору Јасеновац на најзверскији начин убијено је више од 10.000 дечака и девојчица - описао је Миљевић.

vikipedija

У горњем сегменту поставке био је изложен фриз фотографија великих формата које су на документаран начин истицале драматику збивања у логору, у средишњем делу били су историјски документи, а у доњем трећем сегменту витрине са меморијалном документацијом као видом непосредне и очигледне информације, што изазива јак утисак код посетилаца.

Спомен-подручје Јасеновац је основано тек 1961. а музеј му је додат тек 1968. јер, како Милетић каже, због братства и јединства раније није смело ни да се зуцне о комплексу логора смрти. Управа над њиме је подељена између југословенских социјалистичких република Хрватске и Босне и Херцеговине, јер се систем логора простирао са обе стране Саве. Главно јасеновачко стратиште, гробна поља у Доњој Градини у БиХ, готово да нису истраживана.

FOTO: Arhiva novosti

- Географски Доња Градина се налази на ушћу реке Уне у Саву или између Уне, Саве и речице Раковице. Од јануара 1942. па до краја априла 1945. Градина је била највеће стратиште јединственог Концентрационог логора Јасеновац. Колико је ту убијено и покопано логораша није тачно утврђено. Пропуштено је много година после Другог светског рата да би тек 1961. изашла прва комисија на стратиште Градина, затим 1964, 1965, 1976. и 1986. Истражено је само око 20 одсто подручја, што не пружа могућност утврђивања тачног броја убијених и покопаних. Симо Брдар тврди да постоје докази "о 366.000 жртава на овим стратиштима". Кривицу за неистражено подручје Доње Градине сносе тадашње власти Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије у оквиру СФРЈ - објашњава Милетић.

Он наглашава да се "ишло линијом скривања истине" у настојању да се заборави "братоубилачки рат" и спречи мржња.

- Међутим, мотив спутавања мржње искоришћен је у сасвим супротне сврхе, за скривање историјске истине о Холокаусту и геноциду. Не може опстати теза - појединац је злочинац, нити жртва је појединац. Холокауст и геноцид су произишли из устројства усташке НДХ и њеног законодавства - инсистира Милетић.

Музеј у Јасеновцу

Он подсећа да је на поставци из 1988. чији је он аутор, било јасно назначено ко је злочинац и коме народу су припадале жртве. Данашња поставка приказује ствари другачије.

- Садашња концепција заснива се на томе да су у Јасеновцу страдале жртве појединци, не помиње се порекло убијених, само слике и имена поређана по абецедном реду - каже Милетић.

Када је 1990. Фрањо Туђман изабран за председника Хрватске, он је одмах у праксу спровео своје ревизионистичке ставове о Јасеновцу и статус спомен-подручја деградирао на статус парка природе. Када је Хрватска прогласила независност и започела рат за отцепљење од СФРЈ у јуну 1991. спомен-подручје Јесеновац се нашло у две одвојене државе. Део у Доњој Градини припадао је БиХ, која је још увек била део Југославије и Симо Брдар, помоћник директора Спомен-подручја, свестан намера Туђманових власти да униште артефакте и документацију, у августу 1991. пренео је део материјала у Козарску Дубицу.

Хрватске снаге су у септембру 1991. упале у спомен-подручје и музеј које су девастирале и опљачкале. Када их је после месец дана протерала ЈНА, Брдар је сакупио оно што је преостало од музејских експоната и документације и пренео у БиХ.

Амерички извори наводе да су крајем 2000. године, колекције из Јасеновца пребачене у Меморијални музеј Холокауста Сједињених Држава (USHMM), након споразума са владом Републике Српске. Годину дана касније, тај музеј је пребацио колекције у Хрватску и поклонио их Меморијалном центру Јасеновац.

vikipedija

МИСТЕРИОЗНА "СЕОБА" У АМЕРИКУ

ОРИГИНАЛИ збирке из Јасеновца чувани су до 1999. у Козарској Дубици, каже Зоран М. Кос:

- Када сам именован за директора у Радио-телевизији Козарска Дубица запослени су ме увели у просторију која није имала ни сигурну браву, ни решетке на прозорима, а у њој се налазила грађа из музеја из Јасеновца попакована у војне алуминијумске кутије. Тражио сам од општине адекватне безбедне просторије и извршни одбор је донео одлуку да се она смести у стан где је живео и човек задужен за њено чување. Грађа се тамо налазила до 1999. када је у Дубици почела да се појављује тадашња министарка финансија у влади РС. Убрзо су за њом дошли камиони који су грађу одвезли у Бањалуку, одакле је отишла у Америку. Овдашњи политичари се и данас међусобно оптужују ко је грађу из Јасеновца предао, или како неки тврде, продао.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације