НА УНИФОРМИ ИЗ МАУТХАУЗЕНА ЈОШ СТОЈИ БРОЈ 38593: Музеј жртава геноцида обогатио своју колекцију

Драгана Матовић

17. 04. 2025. у 07:00

АУТЕНТИЧНА логорашка униформа из логора Маутхаузен, писмо затвореникаАлександра Радовановића, штафета са Олимпијских игара у нацистичком Берлину 1936. коју је у нашу земљу донео атлетичар из Вргудинца, чутурице од дрвета кокоса са афричког фронта, фотографије заробљених југословенских војника...

НА УНИФОРМИ ИЗ МАУТХАУЗЕНА ЈОШ СТОЈИ БРОЈ 38593: Музеј жртава геноцида обогатио своју колекцију

Фото: N.Skenderija

Ова драгоцена сведочанства о времену насиља, прогона, али и људске издржљивости, сада су у власништву Музеја жртава геноцида.

- Успели смо да дођемо до изузетно вредних предмета кроз откуп, поклоне и размене са другим институцијама - каже Бојан Арбутина, в.д. директора Музеја за "Новости". - Сваки од њих има своју причу, а наше је да је чувамо и представимо јавности.

Аутентичну логорашку униформу из Маутхаузена даровао је Музеју потомак заточеника Александра Радовановића.

- Испричао нам је тада да је његов предак бициклом дошао из Маутхаузена у Београд и да је све време носио ту униформу - истиче Арбутина. - Поклонио нам је и два писма која је Радовановић послао из једног од највећих места страдања у окупираној Европи током Другог светског рата, као и црно-белу фотографију на којој су Александар и његова супруга Десанка.

Фото: N.Skenderija

Бојан Арбутина

 

На писмима, као и на добро очуваној пругастој плаво-сивој униформи, налази се број 38593. Сваки заробљеник у логору имао је број, док су Јевреји носили и жуте Давидове звезде. Писма су писана на немачком језику, а на оба се налази поштанска марка са ликом Адолфа Хитлера. Једно је Радовановић послао својој жени Десанки, а друго је насловљено на Бору Анаста... (презиме је избледело). Из писма се може закључити да је Бора био Радовановићев пријатељ или рођак. Поруке из пакла из којих, ипак, провејава зрачак наде, Радовановић је написао на танком, провидном папиру.

Фото: N.Skenderija

 

- Здраво сам и добро. Не треба да се бринете за моју ситуацију. Добио сам ваша писма од 29. 2. и 17. 3. 1944. Примио сам и пакете са намирницама које сте ми послали 27. марта. Били су нетакнути. Молим вас да ми и даље шаљете пакете преко београдског Црвеног крста, без обзира да ли вам ја потврдим или не. Захваљујем се и рођацима и пријатељима - писао је Радовановић.

Ускоро изложба у Паризу

- ТОКОМ протекле године успели смо да реализујемо неколико значајних изложби, премијера документарних филмова, отворили смо две сталне поставке у иностранству - у Пребиловцима и Јасеновцу - каже Бојан Арбутина. - Излагали смо у Минску, Москви, а ускоро ћемо имати изложбу у Српском културном центру у Паризу.

Штафета у којој је олимпијски пламен преношен с Олимпа, преко Атине и Београда ка Берлину за чувене Олимпијске игре 1936, када је Адолф Хитлер љутито напустио стадион, не желећи да додели четири златне медаље афроамеричком атлетичару Џесију Овенсу постала је саставни део збирке Музеја жртава геноцида.

Фото: N.Skenderija

 

Кашика из Јасеновца

АКТУЕЛНА изложба "Јасеновац - трајна опомена" у Галерији РТС привлачи пажњу јавности експонатима који осликавају страдања у злогласном систему логора. Међу изложеним предметима је и кашика из Јасеновца, која је пронађена приликом ископавања жртава 1964. године. Она је послужила као илустрација да није само рад био у служби истребљења логораша, већ је и глад била једна од метода за постизање тог циља.

- Логораши Јасеновца били су у много лошијем положају што се тиче исхране него, рецимо, Аушвица, једног од најозлоглашенијих логора у току Другог светског рата. Добијали су и двоструко, троструко мање порције хране - каже Никола Милошевски, један од аутора изложбе.

- Штафету је у Југославију унео учесник Олимпијаде, тада осамнаестогодишњи атлетичар Вељко Вељковић из Вргудинца, код Беле Паланке - каже Арбутина. - Он је био члан Соколског друштва и један од малобројних југословенских спортиста који су учествовали у овом историјском догађају.

Фото: N.Skenderija

 

Међу најновијим музејским предметима су и војничке чутурице за воду израђене од кокосове коре које су користили припадници Вермахта на северноафричком ратишту у Другом светском рату, као и фотографије из заробљеничких логора Трећег рајха у Европи у којима су били заточени југословенски војници и официри, интернирани после Априлског рата и капитулације Југославије 1941. године.

Музеј жртава геноцида и овог 22. априла облежиће свој дан, а централна прослава одржаће се у Архиву Југославије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ФЕНОМЕНАЛНИ БОНУСИ ДОБРОДОШЛИЦЕ - ИЗАБЕРИТЕ ОМИЉЕНИ