Друштво

ЕВО КАДА ПОМЕРАМО САТ: Доктори открили како овај чин утиче на наше здравље

Јована Шведић

26. 03. 2025. у 07:17

У НОЋИ између суботе и недеље 30. марта казаљке на сату померамо један сат унапред, а то значи да ћемо те ноћи спавати један сат краће, али дан ће трајати дуже.

ЕВО КАДА ПОМЕРАМО САТ: Доктори открили како овај чин утиче на наше здравље

Лекари упозоравају да померање часовника може имати и негативне последице по здравље, јер многи грађани тада осећају умор, поспаност, мрзовољност, главобољу, пад концентрације па чак и расејаност.

У Србији сат померамо два пута годишње - последњег викенда у марту прелазимо на летње, док последњег викенда у октобру почиње зимско рачунање времена.

Многа истраживања су утврдила да померање сата доноси умор, стрес, поспаност, депресију, појачан апетит, а повезује се и са срчаним тегобама, повећањем броја саобраћајних несрећа, повреда на раду, медицинских грешака и опште смртности становништва.

Спец. опште медицине др Радмила Шехић каже за Курир да промена ритма и сама промена активности утиче на нервни систем, пре свега аутономни који је независан од наше воље.

- Неки људи тих дана кажу да се осећају мало мрзовољније, имају благо изражен пад концентрације, главобоље, несаницу, осећај зебње, мање су толерантни... Присутан је осећај умора и неиспаваности - објашњава др Шехић и додаје:

- Неки могу имати осећај убрзаног срчаног рада и треперења у грудима, па се уплашити, али то су само адаптогени моменти, када се организам навикава на оно што му је наметнуто. Важно је рећи да се организам брзо прилагођава. Некоме је потребан један дан, а неком недељу дана, али све те потенцијалне тегобе су пролазног карактера - каже Шехићева и додаје да да би, ако се ништа здравствено значајно не догађа, требало да се понашамо нормално, одмарамо колико организам тражи и придржавамо здравих навика.

(Пинк)