СТУДИРАЋУ У АМЕРИЦИ, АЛИ ВРАТИЋУ СЕ У СРБИЈУ: Страхиња Тривковић, матурант Треће београдске и кандидат за Светосавску награду

ОСВОЈИО је више од 100 националних и десетине међународних награда у конкуренцији хиљада ученика из целог света. Нема предмета из којег се није такмичио. Све његове успехе, тешко је набројати. Само у овој години био је најбољи на свету из географије на Светској конфернцији младих научника у Индонезији. Није имао конкуренцију ни на Стемко научној олимпијади у Сингапуру. У Србију се вратио са златном медаљом из биологије, сребром из математике, хемије и физике. Прошле године био је други на свету у јавном наступу на енглеском језику у Шангају. Зове се Страхиња Тривковић, матурант је Треће београдске гимназије, кандидат за Светосавску награду и полазник Центра за таленте "Никола Тесла".

Фото: Н. Скендерија

У разговору за "Вечерње новости" овај свестрани младић открива "тајну" успеха. Каже да је најбитнија жеља и организација времена. Није "роб" књиге, јер му огромно предзнање, даје за право да понекад и одмори. Учи редовно, али не сатима. Тек толико да утврди оно што је запамтио на часу. Захваљујући бројним такмичењима на којима је учествовао, највише као полазник Центра за таленте "Никола Тесла, Страхиња је обишао планету. Упознао је вршњаке из целог света и сазнао колико су они цењени и повлашћени у својим државама, док наши ђаци муку муче да скупе новац за котизацију и авионске карте.

- У државама југоситочне Азије, западне па чак и источне Еворпи, рецимо Румунији, иза једног такмичара стоји његова средња школа, факултети који су специјализовани за те области, а од државе се добија финансијска помоћ и подстицај за даљи рад - прича Страхиња. - То се највише види на Светској географској олимпијади, где учесници из других држава имају апсолутно све обезбеђено, од материјала за учење до различите опреме која им помаже у раду. Код нас, Министарство просвете неће да финансира такмичења која нису у њиховм програму. За она одобрена дају део новца, пошто постоји лимит. Све остало је о трошку такмичара.

Он наводи да је претходних година било ученика, који су део трошкова платили од свог новца, али им то није рефундирано. Стога је, истиче Страхиња, битно да министарство и власт види ове приче о нама и почне да улаже новац и ресурсе.

- Имамо стотине медаља годишње, такмичмо се са децом која фактички имају све на тацни. Они се труде, али им је много олакшано. Ми освајамо злата, сребра, бронзе међу хиљадама њих иако често морамо да крећемо од нуле и да се за сваки корак сами побринемо - наводи наш саговорник.

Иако је био ђак генрације у основној школи, а и у сведочанствима су све петице и предложен је за ђака генерације и у Трећој београдској гимназији, Страхиња истиче да у школству има пуно рупа. То се посебно односи на наставне планове и програме.

- Позитивна страна нашег образовног система је што ми знамо много тога - сматра Страхиња. - Када смо били у Индонезији, разговарали смо о географији, историји њихових држава и увидели колико они тога не знају. Јер, њихови наставни програми не иду у ширину. Сматрам да је то добра ствар, а са друге стране и лоша. Ми имамо од 15 до 17 предмета у гимназијама. То је огроман број, при том сваки професор вреднује свој предмет максимално. У међународном систему, ученици се максимално фокусирају на оно што воле, желе и лако науче, а све остале ствари су им изборне.

Foto: Фото: Н. Скендерија

POGLEDAJ GALERIJU

Страхиња сматра кад би било мање предмета, они који би желели да науче више би свакако читали са стране. Међутим, у садашњем образовном систему то је немогуће, управо да би испоштавали план и програм. Цео систем је фокусиран на наставни план и програм и репродукцију истог, а не на стицање функционалног знања. То је и један од разлога што ће уписати студије у Сјединњеним америчким државама, али планира да се врати у Србију.

- Због успеха који сам остварио отворила су ми се врата најпрестижнијих светских универзитета - прича Страхиа. - Упознао сам и неке њихове професоре, који су били у жирију на међународним такмичењима. Планирам да упишем економију на универзитетима у Пенсилванији или Чикагу. Желим да будем лидер иновација у вештачкој интелигеницји и одрживом развоју, будући да се бавим истртаживањима из тих области.

О путу преко океана му је и сада тешко да прича. Признаје да ће му највише недостајати породица, пре свих млађа сестра која завршава осми разред. Неће бити ту, каже, када у тренутку када ће јој бити највише потребан.

- Живимо у прилично изазовним данима, а непредвиђене ситуације могу у тренутку да промене планове. Али, битно је да нас то не обесхрабри. Јер, има младих које погоди ситуација у приватном животу или нешто што се дешава у друштву, па изгубе смисао. Веома је битно да остану чврсти у жељама и циљевима. у ери неког лаганог задовољства на друштвеним мрежама можемо да се заробимо у све то. Због тога је битно да останемо конкретни у својим плановима и циљевима - поручује Страхиња.

Препоручујемо

Друштво

0 0

Наоружајте се стрпљенем: На Ђурђевдан се очекује колапс на путевима Србије

05. 05. 2026. у 22:03

Друштво

0 0

Ђурђевић Стаменковски и Боцан Харченко: Први пут одата почаст руским и српским војницима у Калуђерици

05. 05. 2026. у 18:46

Друштво

0 1

Пронађена девојчица (9) из Новог Сада: Срећан крај потраге, дете предато мајци

05. 05. 2026. у 17:22

Друштво

0 1

Нестала девојчица (9) у Новом Саду: Родитељи мислили да спава, кад су ушли у собу, Аљоне није било

05. 05. 2026. у 16:31

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације