Друштво

ИСТРАЖУЈЕМО: Колика је стварна распрострањеност болести зависности од игара на срећу у Србији?

Промо

07. 12. 2024. у 10:00

ЗАБРИНУТОСТ због ризика које са собом носе игре на срећу, када је реч о стварању завиности, у последњих неколико година добијају све запаженије место у нашем јавном простору.

ИСТРАЖУЈЕМО: Колика је стварна распрострањеност болести зависности од игара на срећу у Србији?

Међутим, разне бројке, подаци и тврдње с тим у вези које срећемо у домаћим медијима, углавном су, уместо на чињеницама, засноване на сензационализму.

Праћење става надлежних стручних органа намеће се као најбољи приступ. У том смислу, подаци Специјалне болнице за болести зависности у Драјзеровој наводе да је укупно нешто више од 1.000 на програмима лечења од болести зависности од игара на срећу, што је 0.02% пунолетних грађана Србије. Упоредном анализом суседних и дружава чланица ЕУ, према овом параметру смо знатно испод референтног европског просека, који се креће између 1.5% и 2.5%.

Ипак, перцепција јавности често је под утицајем нетачних података који служе различитим, понекад комерцијалним, а понекад и политичким интересима. Такве дезинформације и бројке које се преувеличавају и преко 300 пута, не само да скрећу пажњу са важности решавања овог веома озбиљног друштвеног проблема, већ и отежавају долажење до одрживих решења.

Правни оквир и заштита малолетника

Један од најчешћих митова односи се на малолетнике и њихов наводно слободни и неограничен приступ играма на срећу. Стручњаци истичу да је у оквиру легалног тржишта у Србији, системом законских и подзаконских аката, у пракси сасвим онемогућен приступ играма на срећу захваљујући напредним системима верификације и строгим законима. Једини ризик који се у том смислу може јавити потиче од црног тржишта (којег је из године у годину све мање), али ипак отвара питање како додатно сузбити активности нелегалних оператера. Што је сасвим друга, али подједнако важна тема.

Иако идеалног решења нема, те да је реч о проблему који с правом заокупља пажњу домаће јавности, важно је напоменути да, углавном захваљујући добрим законским решењима и позитивном праксоом легалних приређивача, остајемо испод европског просека.

Као и у осталим важним друштвеним питањима, кључ је у едукацији, јасној законској регулативи, али и упордној и доследној борби против дезинформација које могу створити погрешну слику и отежати решавање овог важног друштвеног питања.