СМЕТА СВЕ СРПСКО, ПА И ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ: Новопазарски Бошњаци због скупа лингвиста траже принудну управу на Државном универзитету

ДА неким Бошњацима у Новом Пазару смета све што је везано за српски језик и књижевност, показала је недавна међународна научна конференција на Државном универзитету у Новом Пазару на којој су водећи стручњаци из земље и света говорили о многим важним темама из области науке о језику и науке о књижевности.

архива

Скуп који је носио назив "Српски језик и српска књижевност од средњег века до данас", био је повод да Бошњачко национално веће затражи од Министарства просвете хитно увођење принудне управе на Државном универзитету у Новом Пазару.

Бошњаци окупљени у овој организацији оценили су да је на тој конференцији пропагиран једнонационални концепт језика и књижевности и да Државни универзитет на тај начин спроводи "апсолутно мононационалну и идеолошки засновану научну конференцију".

- Чињеница да се појављује име понеког бошњачког писца служи замагљивању слике, јер су на скупу били присутни само они које историја српске књижевности третира као искључиво српске писце - оцењено је у саопштењу БНВ. - Требало је да се организује скуп и о српском, и о босанском језику и књижевности, а изостало је учешће истраживача из Сарајева, Тузле, Зенице, Мостара и Бихаћа.

Међутим, у Бошањчком националном већу су превидели да су на скупу, поред водећих професора и научника из наше земље, учествовали и филолози из Русије, Кине, Словеније, Хрватске, Северне Македоније, Црне Горе, БиХ, Немачке, Италије, Пољске, Бугарске и Азербејџана.

Критички став БНВ према Државном универзитету није нов, јер ова организација већ годинама захтева да се на овом Универзитету у оквиру студијског програма Српска књижевност и језик отвори студијски програм Босански језик и бошњачка књижевност. А то би, како су оценили лингвисти, угрозило опстанак катедре за српску књижевност и језик.

И док БНВ ово питање пребацује на терен политике, са универзитета поручују да је реч искључиво о промоцији науке.

Шеф студијског програма Српска књижевност и језик проф. др Драгана Новаков истиче да је конференција о српском језику и књижевности од средњег века до данас, најпре промоција Универзитета, а потом и Департмана за филолошке науке, те катедре за Српску књижевност и језик, односно промоција науке.

- Несумњиво, ово је једна идиоматска међузона са израженом говорном и етничком разноликошћу, што је веома важно - рекла је проф. Новаков. - Све то указује на чињеницу да је од великог значаја проучавати говоре свих народа који живе на једном географском подручју и у једном историјском континуитету. Наравно, то подразумева истраживање језика и књижевног стваралаштва с простора југозападне Србије од средњег века до данас, успостављање дијалога и размену искустава с научним радницима славистичке оријентације из земље и иностранства, презентацију језичког, књижевног и културног наслеђа с простора југозападне Србије, као и популаризацију бављења језиком и књижевношћу у научном и стручном смислу, укључујући и образовне институције.

Један од учесника конференције био је и проф. Владан Јовановић са Института за српски језик, чија је тема била "Надгробни натписи на гробљу крај Петрове цркве у светлу филолошких истраживања српских историјских некропола".

- Некропола крај Петрове цркве у Новом Пазару сматра се једним од најбогатијих историјских гробаља на простору југозападне Србије, али и много шире - каже нам проф. Јовановић. - Значај овог некротопонима утолико је већи ако се има у виду чињеница да је овде реч о једној од најстаријих сачуваних цркава у Србији које потичу из пренемањићког времена, подигнутој пре више од хиљаду година y области у којој je настала прва самостална држава Срба.

У реферату који је, иначе, проф. Јовановић урадио са колегиницама Маријом Ђинђић и Наташом Вуловић Емонтс, наводи се да се према делимичном увиду у натписе с поменуте некрополе на основу теренског рада и литературе, може претпоставити да најстарији датирани споменици потичу из 17. и 18. века, при чему је највећи број споменика с очуваним натписима из 19. и почетка 20. века.

- При томе треба нагласити да на гробљу има много старијих недатираних споменика - каже Јовановић. - Узимајући у обзир досадашња истраживања српских надгробних натписа на материјалу српских историјских некропола, пажњу смо усмерили на најбитније језичке аспекте њихових испитивања, као што су језик натписа и њихове графијске карактеристике, изглед споменика, језичке форме, поређење натписа с онима у другим историјским некрополама, могућност утврђивања њихове типолошке класификације итд...

Препоручујемо

Друштво

0 0

ГУЖВЕ НА ГРАНИЦИ: Теретна возила на Шиду чекају и до пет сати

08. 07. 2026. у 09:35

Друштво

0 0

ДАНАС НАГЛА ПРОМЕНА ВРЕМЕНА: Ево који делови Србије су први на удару

08. 07. 2026. у 09:14

Друштво

0 0

СЛАВИМО ПРЕПОДОБНУ МУЧЕНИЦУ КОЈА ЈЕ ЖИВОТ ДАЛА ЗА ВЕРУ: Данас изговорите ову молитву

08. 07. 2026. у 07:10

Друштво

0 2

ОБЛАЧНО СА ПЉУСКОВИМА, ТЕМПЕРАТУРЕ ДО 32 СТЕПЕНА: Временска прогноза за среду, 8. јул

08. 07. 2026. у 00:05

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације