33 ГОДИНЕ ОД ЗЛОЧИНА НА КОРАНСКОМ МОСТУ, ХРАСТОВ ИКОНА БРАНИТЕЉА: Држава му опростила дуг, добио мурал, а мост име по његовој јединици

СУТРА се навршава 33 године откад су припадници Министарства унутрашњих послова и Збора народне гарде (ЗНГ) Хрватске, 21. септембра 1991, испред моста на Корани, у Карловцу, зауставили два војна камиона у којима су се, из касарне "Мекушје" у касарну "Логориште", превозили припадници активног и резервног састава ЈНА. После преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили су оружје.

Сахрана септембар 1991.Фото ТВ К3

Како подсећа ДИЦ "Веритас", одмах по предаји, једна група заробљених, махом активних припадника ЈНА, одвежена је у просторије полиције, а преосталих 17 војника српске националности, резервиста из кордунашког села Крњак, спровођено је пешице преко Коранског моста.

- Чим су ступили на мост, појавила су се униформисана лица са фантомкама на главама и над њима почели "крвави пир". Тринаесторица су ликвидирана, неколико клањем у лежећем положају, а већина хицима из аутоматског оружја у стојећем положају. Тројица су се, међу њима и један са тешким повредама, спасили скоком са моста. Четврти се у току ноћи, такође са тешким повредама, искобељао испод мртвих сабораца - подсећају у "Веритасу".

За овај злочин у мају 1992. започео је кривични прогон карловачког специјалца Михајла Мише Храстова, а завршио је у мају 2015. пресудом Врховног суда, којом је осуђен на четири године затвора због кривичног дела против човечности и међународног права - противправним убијањем и рањавањем непријатеља.

- Хрватско правосуђе се у те 23 године "прославило" с укупно седам пресуда истом човеку за исто кривично дело, да би га на крају ипак прогласило злочинцем, паралелно од њега правећи и жртву и хероја. Иако изведени докази указују да је у ликвидацији резервног састава ЈНА учествовало најмање три лица и да је пуцано из најмање два различита оружја, надлежно тужилаштво се још не оглашава по питању евентуалног проширења оптужбе на остале извршиоце и наредбодавце овог, једног од првих ратних злочина у рату деведесетих над припадницим ЈНА, која је у то време и даље била једина легитимна и регуларна војска у СФРЈ, у чијем саставу је формално-правно још била Хрватска - кажу у "Веритасу".

Констатују и да се изречена казна тумачи и као награда убици Храстову за преузимање одговорности за инкриминисани догађај, јер је признао да их је сам побио, и то у исконструисаној нужној одбрани, у коју му нису на крају поверовали ни Врховни ни Уставни суд његове државе. У априлу 2016. овај осуђени ратни злочинац отишао је на дослужење остатка изречене казне, са које је, након што је одслужио две године и 10 месеци, пуштен на условни отпуст.

Злочинац Михајло Храстов, Фото Архива

Хрватска држава је за злочин свог бившег специјалца породицама на име накнаде штете, по правоснажним пресудама парничног суда, исплатила око 11,7 милиона куна (око 1,6 милиона евра), а тај износ Храстов је требало да рефундира држави. Међутим, по Одлуци о отпису тражбина трошкова парничног поступка досуђених Републици Хрватској у одређеним поступцима, коју је хрватска Влада усвојила крајем прошле године, држава му је дуг опростила.

Храстов је у Хрватској постао "икона бранитеља" и "симбол Домовинског рата", а на 30. годишњицу злочина добио је и мурал у граду у којем је злочин починио. Истовремено је мост на којем је злочин почињен, одлуком карловачког Градског већа, добио име по специјалној јединици полиције "Гром", чији је припадник био и Храстов.

Препоручујемо

Друштво

0 0

Наоружајте се стрпљенем: На Ђурђевдан се очекује колапс на путевима Србије

05. 05. 2026. у 22:03

Друштво

0 0

Ђурђевић Стаменковски и Боцан Харченко: Први пут одата почаст руским и српским војницима у Калуђерици

05. 05. 2026. у 18:46

Друштво

0 1

Пронађена девојчица (9) из Новог Сада: Срећан крај потраге, дете предато мајци

05. 05. 2026. у 17:22

Друштво

0 1

Нестала девојчица (9) у Новом Саду: Родитељи мислили да спава, кад су ушли у собу, Аљоне није било

05. 05. 2026. у 16:31

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације