И ЈАВНОСТ "ПРЕТРЕСА" КАНДИДАТЕ ЗА САНУ: Академија на увид ставља реферате о личностима које ће бирати Скупштина почетком новембра
СРПСКА академија наука и уметности ставила је на увид реферате о кандидатима за чланство у САНУ којих има 33, а о којима ће коначну реч дати изборна скупштина почетком новембра.
Фото З. Јовановић
Изборна грађа може да се погледа сваког радног дана у просторијама Библиотеке САНУ до 17. септембра, а установе, удружења и појединци могу поднети Председништву САНУ приговоре на реферате за избор кандидата и на мишљење одељења САНУ. Приговори се подносе у писаној форми Председништву академије у периоду од 18. до 25. септембра поштом или преко писарнице САНУ.
Ово је, иначе, део уобичајене процедуре током изборног процеса у Академији који је почео пре годну дана, а током кога је "претересено" много предлога за будуће академике. Ипак, свих осам одељења изгласала су укупно 33 кандидата који су добили двотрећинску већину академика.
Најмалобројнији у региону
РУКОВОДСТВО САНУ у више наврата упозоравало је да је наша Академија једна од најмалоборојних у региону, па се надају да ће предстојећи избори то променити. Одељења, иначе, могу имати најавише 25 чланова, али већина није ни близу тог броја. Најмалобројније је Одељење друштвених наука које има осам чланова, а највише има лекара, па тако Одељење медицинких наука има 24 члана
Међу 33 предложена кандидата је чак 13 жена, а међу њима су две са одељења уметности, књижевница Вида Огњеновић и композиторка Александра Вребалов, а осим њих две, кандидати уметници су редитељ Желимир Жилник и архитекта Дејан Миљковић.
Када је реч о одељењу за језик и књижевност, занимљиво је да су прошле три даме, док нико од представника јачег пола није добио потребну подршку колега академика. Тако ће се на скупштини у новембру гласати о књижевници Милени Марковић коју су, иначе, предложили академици Матија Бећковић, Љубомир Симовић и Душан Ковачевић. Осим ње, прошле су и теоретичарка књижевности Горана Раичевић, и лингвиста Марта Бјелетић.
На одељењу друштвених наука, које је тренутно најмалобројније и има свега осам чалнова, подршку је добило њих петоро - социолог Слободан Антонић, економиста Милојко Арсић, фолозоф Борис Милосављевић, демограф Мирјана Рашевић и психолог Снежана Смедеревац. Ово одељење, иначе, предложило је чак 33 личности, али је петоро добило од академика дотрећинску већину.
На Одељењу медицинских наука, које је тренутно и најбројније, прошли су професори доктори Лазар Давидовић, Бранко Белеслин, Гордана Коцић и Милан Недељковић.
На Одељењу историјских наука највише гласова добио је Петар Крестић, син академика Василија Крестића, и уз њега даље иду Весна Бикић, Игор Борозан, Александар Растовић, Бојана Крсмановић и Иван Јордовић.
На Одељењу математике, физике и геонаука прошли су Мирјана Ивановић, Магдалена Ђорђевић, Антун Балаж, Стево Стевић, Вељко Милутиновић и Дејан Прелевић.
Одељење техничких наука подржало је четворо кандидата - Весну Мишковић Станковић, Бранка Колунџију, Бранка Матовића и Мирослава Драмићанина.
Изборна скупштина на којој ће академци одлучивати ко ће од ове 33 личности ући у академију одржаће се 7. новембра.
Препоручујемо
ПОСЛЕДЊА НЕДЕЉА ПРЕД БОЖИЋ НОСИ ПОСЕБАН ОБИЧАЈ: Шта симболизују Оци у народној традицији
03. 01. 2026. у 22:24
ВЕНЕЦУЕЛА ПОСЛЕ АГРЕСИЈЕ: Трамп шаље Мадура у логор Гвантанамо, прети му смрна казна; Родригес пркоси Трампу (ФОТО/ВИДЕО)
У ГЛАВНОМ граду Венецуеле, Каракасу, одјекнуле су експлозије, а град су у ниском лету надлетали авиони, јављају светски медији. Амерички председик Доналд Трамп објавио је да је председник Венецуеле Николас Мадуро ухваћен заједно са супругом и пребачен из земље.
03. 01. 2026. у 07:45 >> 22:46
РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета
РУСИЈА је померила своје планове за директну агресију са 2030. на 2027. годину, а Европа је све гласнија о ризику од директног сукоба, у којем би се балтичке државе могле наћи под окупацијом.
20. 12. 2025. у 09:41
У ВЕНЕЦУЕЛИ 4.000 ХРВАТА : Страх, свуда тишина пуна тензије
У ВЕНЕЦУЕЛИ живи 4.000 особа хрватског порекла које после ноћашњег америчког напада на главни град Каракас, затворене у кућама, чекају даљи развој догађаја, рекла је у суботу Хини представница хрватске заједнице у тој јужноамеричкој земљи.
03. 01. 2026. у 18:47
Коментари (0)