СИРЕНЕ, СУЗЕ И ЦВЕЋЕ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ: Обележено годину дана од убиства деветоро ђака београдске ОШ "Владислав Рибникар"

ПЕТАК, годину дана после: Тачно у 8.41 прекинуто је емитовање на свим телевизијама минутом ћутања. На црној позадини стајало је "Памтимо 3. и 4. мај 2023." У исто време испред београдске Основне школе "Владислав Рибникар" зачуле су се сирене.

Фото: АП

Тиме је и званично започело "Буђење", програм којим се обележава годишњица масовног убиства деветоро ђака и радника обезбеђења ове школе, које је устрелио школски друг, 3. маја 2023.

Толико дуго већ нема Маре Анђелковић, Бојане Асовић, Ангелине Аћимовић, Ане Божовић, Адријане Дукић, Еме Кобиљски, Катарине Мартиновић, Софије Негић, Андрије Чикића и чувара Драгана Влаховића...

Родитељи убијене деце, али и њихових школских другара, ђаци, рођаци, пријатељи, грађани Београда, почели су да долазе већ око осам сати и да пале свеће и остављају бело цвеће на месту просторно-ликовне инсталације, која је за ову прилику постављена. Она ће, како су најавили из Мултидисциплинарног тима за успостављање Меморијалног центра у знак сећања на жртве масовног убиства, остати све док тај Меморијални центар не буде направљен. Са обе стране, на тротоару крај инсталације, формирани су дугачки редови, док су окупљени у тишини, многи плачући, чекали да приђу школи и одају почаст страдалима.

Нешто после девет часова, колона предвођена родитељима убијених ђака кренула је ка Ташмајданском парку, ка месту где су деца одрастала. Код споменика Десанки Максимовић успостављен је Форум, у оквиру ког су чланови Мултидисциплинарног тима током дана разговарали са грађанима. Постављен је и видео-бим, на ком су приказиване фотографије страдалих. У простору Форума је и кутија за поруке, предлоге и идеје грађана, као и QР кодови који ће омогућити заинтересованима да поделе размишљања и сугестије. Прикупљен материјал користиће се као грађа у оквиру Меморијалног центра.

Јасмина Николић, представница Виктимолошког друштва Србије и члан Мултидисциплинарног тима позвала је грађане да достојанствено одају пошту жртвама, да прођу поред инсталације у Краља Милутина, положе цвеће, запале свеће, искажу тугу.

- Желимо да покренемо дискусију и говоримо о култури сећања. Позивам вас да потпишете петицију да се 3. и 4. мај прогласе Даном сећања на жртве свих масовних убистава - казала је Николић.

Foto: FOTO TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ

POGLEDAJ GALERIJU

Психолог проф. др Александар Бауцал, такође члан Мултидисциплинарног тима, објаснио је да је Форум организован јер у току претходне године нисмо посветили довољно пажње питањима која нас и даље муче - зашто нам се десило ова трагедија, какве су њене последице и, најважније, шта треба да променимо да нам се овакве ствари у будућности не би дешавале.

- Све поруке и предлоге грађани могу да оставе у зеленој кутији и они ће постати део будућег Меморијалног центра. Кутија ће бити постављена и целе следеће недеље - казао је Бауцал.

Архитекта Братислав Тошковић из Мултидисциплинарног тима објаснио је наредне кораке у вези са успостављањем Меморијалног центра.

- Део комеморативног концепта је уметничко-просторна инсталација у Улици краља Милутина 10. То није само место где се полаже цвеће и где се сећамо жртава, већ је болна тачка у граду, која ће ту остати све док Меморијални центар не буде добио своју физиономију - казао је Тошковић.

У овом тренутку још се не зна како ће он изгледати, као ни где ће бити лоциран - у школи или на другом месту. Биће организован међународни архитектонски конкурс.

- Очекујемо да ће пристићи 200 фантастичних идеја од којих ћемо одабрати нпр. пет, па ћемо са тим ауторима радити заједно кроз радионице или ћемо им дати смернице како бисмо желели да изоштре идеје, да бисмо изабрали коначни рад. Цео процес око конкурса могао би да траје око две године. Уколико Меморијални центар буде у школи, онда ће тај део бити јединствена амбијентална целина, а школа ће добити много боље услове за рад. Меморијални центар је нека врста кабинета, учионице за културу сећања, место за одрастање не само деце, већ и друштва - појаснио је Тошковић.

Рано поподне било је резервисано за обраћање историчарке проф. др Дубравке Стојановић, на тему значаја дијалога о меморијализацији, и списатељице Јасминке Петровић, на тему солидарности и емпатије. Комеморативни скуп завршен је у вечерњим сатима музичко-сценским програмом.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације