ИЗМУЧЕНЕ И ЗЛОСТАВЉАНЕ ДОВОДИЛИ ДО ТИСЕ И УБИЈАЛИ: У злогласној Рацији пре 81 годину страдало је више од 3.800 Срба, Јевреја и Рома (ФОТО)

ПРЕ 81 године, у јануару 1942, почела је злогласна мађарска акција позната као Рација - ратни злочин и масакр који су махом над српским и јеврејским становништвом, али и Ромима, јужне Бачке извршили хонведи.

Фото: Музеј жртава геноцида

Верује се да је убијено више од 3.800 људи у Новом Саду, Тителу, Чуругу, Госпођинцима, Шајкашу, Ђурђеву, Мошорину, Локу, Гардиновцима, Вилову, Жабљу, као и Бечеју, Србобрану и Темерину.

Како подаећа Музеј жртава геноцида, јануарски погром у Тителу отпочео је 10. јануара 1942, а масовна убијања Срба у овом месту вршена су све до 25. јануара. Починиоци су били припадници одреда 16. хонведских пограничних ловаца, жандармерије, месне полиције и локалних Немаца и Мађара.

Током погрома убијено је 52 становника Титела. Хапшења, злостављања и убиства вршена су у Свилари, на локалним салашима и на обали Тисе.

Вукашин Шалиначки оставио је сведочанство Покрајинској комисији за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача о мучењима и злочинима који су се догодили у Свилари:

,,Њега је седам војника ухапсило 13. јануара 1942. године и спровели су га у Свилару. И он је добио наређење да мора да стоји и гледа у зид, а ко се макне или седне биће одмах убијен. Сви у соби били су везани. Одводили су их на саслушање и испитивали где су партизани и четници, али су их прво све опљачкали. Испитивања су вршили детективи. Када је одговорио да он не зна ништа о четницима и партизанима, почели су да га муче и туку. Морао је да пружи руке па су га пендреком по глави. Када је скинуо ципеле, наредили су му да легне, двојица су сели на њега и пендрецима тукли по табанима. Затим су му наредили да се обуче, а за време облачења су га ударали по глави. Касније су га поново злостављали. Везали су му руке канапом, па су му рукама завртали и стезали мошнице, док није пао у несвест. Онда су га полили хладном водом, а када је дошао к себи обесили су га о прозор на његов каиш, затим га скинули, па су га тукли пендреком, стално тражећи да призна оно што га питају. Онда је био пуштен".

Фото: Музеј жртава геноцида

Преживелих сведока убијања на обалама Тисе није било, али је неколико сведока посредно сведочило о траговима злочина на које су наишли у данима након злочина.

Палу Месарошу, радник који је у тренутку погрома радио на поправци моста на Тиси, било је наређено да очисти снег и том приликом је, док је обављао поверени му задатак, приметио на обали Тисе много локви крви и испуцаних чаура.

Вујица Митић је у јутро 14. јануара 1942. године видео два Мађара како са ,,штега чакљама гурају под лед лешеве који су се били задржали на површини".

Пре тога, масовни злочин десио се у родном месту Светозара Милетића и Исидоре Секулић - Мошорину. Крвави пир одиграо се између 6. и 17. јануара 1942, а почео је хапшењем старог проте Светозара Влашкалића, народног и црквеног добротвора, кога су одвели у село Шајкаш. На Божић, 7. јануара 1942. године, прота је убијен на њиви у близини села.

У Мошорин су затим почели да стижу јаки одреди мађарске војске и жандармерије, који су, уз помоћ полицијских инспектора и локалних мађарских мештана, у наредним данима извршили бројна хапшења недужног цивилног становништва. Ухапшене мештане одводили су у општинску зграду, прво у полицијске просторије, где су формално саслушавани, узимани су им породични и лични подаци, а после тога су затварани у канцеларију председника општине. Ту су морали да клече и гледају у зид. Често су били извођени из собе, да би их враћали претучене и у врло тешком стању.

У Жабљу је била смештена и одатле је деловала главна команда организатора и извршилаца јануарског злочина. Током погрома у Жабљу су извршени масовни покољи над недужним цивилима. У самом месту деловао је локални Одбор за рацију који је имао моћ одлучивања о "животу и смрти", односно чији су чланови доносили одлуке ко ће бити ухапшен, ликвидиран или пуштен на слободу. У Жабљу су Одбор за рацију чинили председник општине Ференц Келемен, апотекари Антон Флегел и Реже Рот, трговац Бернхард и други.

Заточени Срби, Јевреји и Роми након хапшења били су затварани у магацин где су били приморавани да скину одела, и да тако голи, осрамоћени и измучени, по незапамћеној зими, буду спровођени до Тисе где су убијани.

На средини реке су избушене рупе на леду око којих су жртве постројаване, митраљеском ватром ликвидиране и бацане под лед. Поједине су биле принуђене да саме скачу, а оне које су одбијале да то учине,одвођене су са стране, где су им џелати пресуђивали хладним оружјем.

Један од заточеника који је преживео покоље у Жабљу и касније сведочио о злочинима Мађара у Бачкој, Војин Чонкић, пред Комисијом за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача рекао је следеће:

,,Главно место за испитивање била је штала општинске зграде. Када су мене довели, у њој је било око 160 људи. Сви су морали да сагну главу према земљи, а војници и цивили су пролазили и редом их ударали кундацима пушака".

Према историчару Звонимиру Голубовићу, аутору монографије ,,Рација у јужној Бачкој 1942. године", у Жабљу је током погрома у јануару 1942. године убијено 666 људи од којих је било 614 Срба, 28 Јевреја, 23 Рома и један Мађар.

Фото: Музеј жртава геноцида

Претходно је, 4. јануара дошло до сукоба између партизанског одреда и мађарске жандармерије, па се део мађарског становништва Чуруга и Жабља, али и осталих шајкашких места, наоружао и формирао одборе који су имали циљ да се обрачунају са ,,нелојалним и непослушним'' Србима. Истог дана је у Чуругу ухапшено, убијено и под лед бачено 25 највиђенијих Срба и Јевреја, оптужених да су имали најнепосредније везе са оружаним устанком.

Чурушки петоколонаши, наоружани пушкама, почели су да убијају становништво по улицама. Истовремено, добошем је наређено да се сви становници повуку у куће. Непосредно након издавања тог наређења у Чуруг су стигли хонведи из Сенте и Сегедина, око три хиљаде њих. У жабаљски срез стигли су и жандарми из Темерина, Бачког Градишта и других места.

Чуружани су одвођени из својих кућа и убијани без милости и без суда. Убијани су пред кућама, на улици, у општинској згради, полицији, у основној школи. Један део ухваћениходведен је у два житна магазина, Топалов и Лампелов, где су убијени из митраљеза.

У периоду од 4. до 9. јануара 1942. године беживотна тела убијених Чуружана одвожена су колима која су вукла коњи до обале Тисе, где су бацана под лед.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације