ТИНЕЈЏЕРИ НА УДАРУ ОПАСНОГ ВИРУСА: Симптоми се јављају тек након четири недеље

ИНФЕКТИВНА мононуклеоза, односно болест пољупца, бележи пораст у Србији, а само у Београду су до 25. октобра пријављена 42 случаја ово обољења. Поређења ради, у 2022. години било је 19 оболелих, што је безначајно, ако се погледа са друге стране, у односу на 2016. када је само у престоници било 335.

Фото Shutterstock

У медијима се недавно појавила вест да је девојчица заразила скоро цело одељење из Београда, пошто се на екскурзији љубила са дечацима, а није знала да је заражена мононуклозом. Реч је о заразном обољењу узрокованом Епштајн-Баровим вирусом (Ебстаин Барр вирус), који спада у групу херпес вируса.

Начелник Јединице за контролу и превенцију заразних болести, прим. мр сци. мед. др Славица Марис, специјалиста епидемиологије, објашњава за медије да је ово обољење широко распрострањено, могу оболети сви, а најчешће се јавља код старије деце и млађих одраслих особа узраста од 15 до 25 година.

- Инфективна мононунклеоза се чешће јавља код особа које имају ослабљен имунитет, као што су особе са ХИВ инфекцијом или оболеле од АИДС-а, након трансплантације органа, особе које примају терапију која утиче на слабљење имунитета - наводи др Марис.

Према њеним речима, у последњих 10 година на територији Београда регистровано је укупно 2.067 оболелих од инфективне мононуклеозе.

- Највећи број оболелих је регистрован 2016. године - 335, а најмањи 2022. године - 19. Током 2023. године до 25. октобра у Београду су пријављена 42 случаја овог обољења - наводи она.

Како објашњава, инфективна мононуклеоза се најчешће преноси путем капљица, преко пљувачке, знатно ређе преко ваздуха и путем заражених предмета - чаше, флаше, јер је вирус, узрочник болести, слабо отпоран у спољашњој средини.

- Због тога што се обољење јавља најчешће код тинејџера и што је за пренос инфекције потребан ближи контакт, инфективна мононуклеоза се зове и "болест пољупца“. Симптоми болести настају 4 до 6 недеља након уношења вируса у организам. Инфекција је најчешће благог тока или асимптоматска - без клинички испољених симптома болести - каже др Марис.

Симтоми и знаци који могу да указују на инфективну мононуклеозу су изразита малаксалост, повишена температура, главобоља, бол у грлу, кашаљ, цурење носа, увећани крајници, увећане лимфне жлезде врата које се групишу и јако су болне на додир, увећана јетра и слезина, и болови у мишићима.

- Код мале деце обољење обично има благи ток и много се теже препознаје. Приликом постављања дијагнозе, због сличних симптома болести, потребно је искључити бактеријске инфекције грла, а посебно оне узроковане бета хемолитичким стрептококом групе А. Дијагноза болести се поставља на основу клиничког прегледа, крвне слике (повећан број лимфоцита), налазом ИгМ и ИгГ антитела на Епштајн-Баров вирус у крви оболеле особе, ултразвучним прегледом абдомена - наводи докторка.

Терапија је симптоматска. Због болова у грлу, користе се пастиле, а ако су болови изражени, узимају се лекови против болова - аналгетици.

- За спуштање температуре користе се антипиретици (лекови за спуштање температуре). Код увећања јетре и слезине користе се кортикостероиди. У лечењу инфективне мононуклеозе се не препоручује употреба антибиотика, јер може изазвати појаву оспе по телу. Антибиотици се примењу у лечењу секундарних бактеријских инфекција, које се јављају у око 30% оболелих од инфективне мононуклеозе.

- До оздрављења најчешће долази након неколико недеља. Након оздрављења препорука је да се не бави физичком активношћу, како не би дошло до компликација у виду запаљења јетре (хепатитиса) или пуцања слезине. Прележана болест оставља дуготрајан имунитет. Реактивација Епштајн-Баровог вируса може да настане код особа са ослабљеним имунитетом.

(Телеграф)

БОНУС ВИДЕО: Saborni hram u Sofiji odzvanjao srpskim ispovedanjem vere

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације